Михаел Рот

С Википедије, слободне енциклопедије

Михаел Рот
Рот (2019)
Лични подаци
Пуно имеМихаел Хелмут Рот
Датум рођења(1970-08-24)24. август 1970.(53 год.)
Место рођењаХеринген, Хесен, Западна Немачка
УниверзитетГетеов универзитет у Франкфурту
Породица
ПартнерМајкл Клопнер (2012—данас)
Политичка каријера
Политичка
странка
Социјалдемократска партија Немачке
Председник одбора Бундестага за спољне послове
Тренутна функција
Функцију обавља од 15. децембра 2021.
ПретходникНорберт Ретген
Државни министар за Европу
17. децембар 2013 — 8. децембар 2021.
ПретходникМихаел Георг Линк
НаследникАна Лурман
Народни посланик Бундестага
Тренутна функција
Функцију обавља од 26. октобра 1998.
ПретходникБертолд Витих

Михаел Хелмут Рот (нем. Michael Helmut Roth; Херинген, 24. август 1970) немачки је политичар. Од 27. септембра 1998. обавља функцију народног посланика Бундестага. Члан је Социјалдемократске партије Немачке.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 24. августа 1970. године у Херингену, у тадашњој Западној Немачкој. Основно и средње образовање завршио је у родном граду, а након одслужења невојне државне службе, почео је да студира политикологију, јавно право, социологију и немачки језик и књижевност на Гетеовом универзитету у Франкфурту. Био је стипендиста Фондације Фридрих Еберт, а 1997. је дипломирао политикологију. Изјашњава се као геј.

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Године 2020. критиковао је Мађарску и Пољску због наводне „ерозије демократије” и такође рекао да је један аспект који је „довео до случаја против Мађарске по Члану 7 био распрострањени антисемитизам у Мађарској”. Као одговор, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је позвао немачког амбасадора на састанак да објасни ове примедбе.[2]

Више посматрача га је оптужило за ширење србофобије, а изјавио је да се противи успостављању „Републике Српске 2 на Косову[а] мислећи на Заједницу српских општина, као и да идеја Велике Србије дестабилизује Републику Косово и Босну и Херцеговину. Такође је био један од потписника писма више десетина европских и америчких парламентараца званичницима САД, Европе и Уједињеног Краљевства у коме је захтевано преиспитивање политике према Републици Косово и Србији, захтевајући од њих да буду строжи према Србији и благонаклони према Косову. Србе је назвао „бруталном руљом”, а председника Србије Александра Вучића оптужио да је одговоран за напад Срба на КФОР.[3] Вучић је изјавио да је „све што је [Рот] радио било уперено против дијалога [Београда и Приштине] и Србије”.[4]

Више посматрача оценило је да је Рот лобиста ког финансирају Албанци,[5] док је сам Рот у марту 2024. критиковао званичнике САД који су навели да Република Косово мора формирати Заједницу српских општина и решити питање експропријације земљишта на северу уколико жели да уђе у Савет Европе, на шта је Рот изјавио да су ови услови „неправедни”.[6]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]