Национални парк Копаоник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Копаоник
IUCN категорија II (национални парк)
Hoteli na Kopaoniku.jpg
Туристички центар „Сунчани врхови“ на Копаонику
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Копаоник
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Копаоник
Место  Србија
Најближи град Рашка
Координате 43°19′00″N 20°50′00″E / 43.31667° СГШ; 20.83333° ИГД / 43.31667; 20.83333Координате: 43°19′00″N 20°50′00″E / 43.31667° СГШ; 20.83333° ИГД / 43.31667; 20.83333
Површина 11.810 ha
Основано 1981. године
Управљачко тијело Србија

Национални парк Копаоник се налази у средишњем делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 ha и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.

Планина Копаоник[уреди]

Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 km, досежући у средњем делу ширину око 40 km.

Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.

На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.Он се налази у централном делу Србије.

Резервати природе[уреди]

Под посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.

Природни резервати националног парка су следећи локалитети:

  • Козје стене
  • Вучак
  • Мркоња
  • Јанкова бара
  • Гобеља
  • Барска река
  • Самоковска река
  • Метође
  • Јелак
  • Суво рудиште
  • Дубока

Биодиверзитет[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Копаоничка чуваркућа (Sempervirum Kopaonicense), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).

Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Aquila Curvirostra), сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).

Шумске заједнице[уреди]

На зонама одговарајуће надморске висине срећу се шумске заједнице:

Реликтне и ендемичне врсте биљака[уреди]

У тим заједницама се могу наћи и многе реликтне и ендемичне врсте биљака:

Биљне врсте Копаоника у категоријама међународне асоцијације за заштиту природе (IUCN)
Категорија Врсте
Врсте у опасности да ишчезну Potentilla palustris и Gentiana lutea
Рањиве врсте Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum и Leontopodium alpinum
Ишчезле (неодређене) врсте Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene saxifraga и Narcissus radiflorus
Ретке врсте Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea, …
Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник[1].
Биљне врсте Копаоника које су заштићене посебном уредбом Владе Републике Србије
Број Српски назив Латински назив
01. Lycopodium annotinum
02. Diphasium complanatum
03. Thelypteris palustris
04. Европска тиса Taxus baccata
05. Salix rosmarinifolia
06. Anemone apennina
07. Potentila palustris
08. Astragalus dasyanthus
09. Планински јавор Acer heldreichii
10. Маслиница Daphne laureola
11. Pirola rotundifolia
12. Goniolimon collinum
13. Gentiana lutea L.subsp.symphiandra
14. Gentiana acaulis
15. Горка детелина Menyanthes trifoliata
16. Рунолист Leontopodium alpinum
17. Tulipa scardica
18. Lilium martagon
19. Gladiolus imbricatus
20. Stipa pulcherrima
21. Cyperus longus
22. Goodiera repens
23. Dactylorhyza incarnata
24. Dactylorhyza cordigera
25. Dactylorhyza majalis
26. Orchis coryophora
27. Gumnadenia odoratissima
28. Leucorchis friwaldi
29. Leucorchis atrorubens
30. Listera cordata
Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник[1].

Клима[уреди]

Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7 °C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.

Види још[уреди]


Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Туристички видео британске компаније ТОМПСОН о највећој туристичкој атракцији државе Србије.