Свети Василије Острошки
| Свети Василије Острошки | |
|---|---|
 Свети Василије Острошки | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. децембар 1610. |
| Место рођења | Мркоњићи, Херцеговина, Османско царство |
| Датум смрти | 29. април 1671. (60 год.) |
| Место смрти | Манастир Острог, Османско царство |
| Световни подаци | |
| Празник | 12. мај |
Свети Василије Острошки (Мркоњићи, 1610 — Манастир Острог, 1671), познат и као Свети Василије Острошки Чудотворац, био је епископ захумски и српски православни светитељ.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, Попово поље, надомак Требиња у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије (девојачко презиме Ђурица) и оца Петра Јовановића, по предању 28. децембра 1610. године, у богобојажљивој породици херцеговачких тежака. У страху од данка у крви, родитељи су га у дванаестој години послали у скровити манастир Завалу, у којем је већ тада игумановао његов стриц, игуман Серафим. Тамо се учио црквеној писмености. После неколико година, Стојан прешао је у требињски манастир Тврдош, где је након похађања манастирске школе примио монашки постриг[2] и свештенички чин, поставши парох поповопољски.
Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије, самовоље турских власти као и због жеље за дубљим подвигом, отишао је као архимандрит у Пећку Патријаршију. По благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље је отишао на Свету Гору а затим у Влашку и Украјину. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини.
Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом - митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу и Скендеријски. Кнез Лука Владиславић (отац Саве Владиславића) га је пратио на пут у Пећ и назад, када је Острог богато даривао.[3]
Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа.
Путовао је по потреби његове архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до Пљеваља, Мораче, Оногошта, Пјешиваца и Бјелопавлића.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике. Када су Турци разорили Тврдош, бежао је на Свету гору, али га је народ у Бјелопавлићима зауставио уз обећање да ће му свако давати по мерицу пшенице за издржавање. Владика је остао и најпре се подвизавао у једној пећини у Пјешивцима, а касније прелази у острошку пећину.[4] У манастиру Острог је наставио свој строги подвижнички живот. Последњих 15 година свог живота провео је у пећинској испосници у Горњем Острогу.
Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).[5]
Најмонументалнији православни храм посвећен Св. Василију је у Никшићу.[6] То је задужбина црногорског кнеза Николе I Петровића, рађен по пројекту руског архитекта Преображенског, освећен 15. августа 1900. године.
О њему је Жељко Пржуљ написао историјски роман „Владика - слава му и милост“ 2016. године.[7] [8]Поводом 350 година од његове смрти организован је научни скуп маја 2021. године.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 21. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Леонтије Павловић: "Култови лица код Срба и Македонаца", Смедерево 1965.
- ^ Милаш, Никодим. Свети Василије Острошки, pp. 24. (PDF).
- ^ Томановић 2007, стр. 219.
- ^ „Данас Свети Василије Острошки”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 5. 2012. Приступљено 12. 5. 2012.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 10. септембар 1900.
- ^ Свети Василије је носио кубуре („Вечерње новости“, 22. мај 2016)
- ^ „Каква је веза између Василија Острошког и Баје Пивљанина?” (на језику: српски). Приступљено 2025-06-04.
- ^ „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења (СПЦ, 6. мај 2021)”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2021. г. Приступљено 13. 05. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војин С. Дабић, "Јовановић, Василије Острошки", Српски биографски речник, књ. 4, Нови Сад 2009, 466-467.
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
