Омољица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Омољица
Omoljica, village center.jpg
Зграда у центру села, на месту где се
до 1950. налазила католичка црква.
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 6.309
 — густина83/км2
Географске карактеристике
Координате44°45′38″ СГШ; 20°43′56″ ИГД / 44.76068° СГШ; 20.73229° ИГД / 44.76068; 20.73229Координате: 44°45′38″ СГШ; 20°43′56″ ИГД / 44.76068° СГШ; 20.73229° ИГД / 44.76068; 20.73229
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина74 м
Површина75,6 км2
Омољица на мапи Србије
Омољица
Омољица
Омољица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26230
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаПА

Омољица је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Омољици живи 6309 становника.[1]

Историја[уреди]

Најстарија кућа у селу је из 1766. године, где је основно био штаб 12 банатске регименте. После тога је у згради био контумац (карантин) где су одређено време проводили путници који су долазили из Турске (Србије). Једно кратко време (месец и по) ту је боравио и Вук Караџић. Данас најперспективније село општине Панчево, у туризму. Током 70-их година прошлог века откривен је извор лековите воде. Овај извор има температуру од 37,5 степени C, а вода је богата фосфором.[2] Река Поњавица, која се делимично налази у атару села Омољица је проглашена за заштићено природно добро — парк природе ("Сл. лист општине Панчево“ бр. 3/95). Село је познато и по међународном фестивалу аматерског филма (са темом: живот на селу) „Жисел“ који се редовно одржава од 1971. године.

Постанак и опште карактеристике насеља[уреди]

На подручју насеља откривени су остаци из неолитског доба. Предмети који се чувају у Вршачком и Темишварском музеју, такође су откривени споменици који воде порекло из бронзаног доба и то из времена од 1500 – 1000. год п. н. е. (чувају се у Панчевачком музеју). Предмети из овог периода састоје се из посуђа тзв. панонске керамике. Други предмети и новци указују да су овде живели људи у времену Келта, Римљана, и Византије.

Постоји предање да су први насељеници овог села (старо село) пореклом из Хомоља и да је по њему насеље добило име Хомољица. У матичним књигама све до 1882 год. село се назива Хомољица, а од тада под именом Омољица онако како се у народу изговарало. Из пописа грофа Марсиглија, који потиче из времена 1690 – 1700. год. и који се чува у Болоњи види се да је насеље већ тада под именом Омољица и припадало је панчевачком дистрикту. Сви извори наводе да је оснивање везано за сеобу Срба под Чарнојевићем, и да је насељавање извршено у времену из 1690 – 1700 год. Међутим насељавање није обављено на садашњем месту већ на земљишту које се зове Старо село. На Еугеновој карти до 1723. год. Поред Омољице и Регестове убележено је као насељено место Сребен источно од Омољице.

У времену од 1739 – 1742. године доселио се известан број српских породица – пребеглица из Турске. Ово сазнајемо из писма панчевачког управног звања од 31. 8. 1742. године По оснивању банатске војне границе 1765. год. дошло је до колонизовања Немаца у ово село, као и знатног броја Француза. Већ 1772. године преселила су се сва немачка домаћинства из старог села на леву страну Поњавице и основала нову Омољицу. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је претежно српско.[3] Сталне поплаве, влага и нездрав ваздух натерали су немачке насељенике да напусте стара насеља и преселе се на погодније земљиште. Велика поплава 1775. год. потпуно је одсекла старо насеље. По наређењу Бечког ратног савеза приморана су те године и српска домаћинства да се преселе у Омољицу, одвојено од немачког дела насеља. Тај српски крај називан је Златица и ово име се до данас задржало. Живот насељеника Омољице док су живели у потесу Старо село, био је веома тежак. Становали су у земуницама и плетарама и покривеним сламом, трском и рогозом. Земљиште је било изложено поплавама и људи су водили примитиван живот борећи се са једне стране природом, а са друге стране непријатељем, Турцима.

Године 1776. дошло је до нове колонизације Немаца из Рајнске области као и већег броја српских и мањег броја хрватских породица из Личке висије. У немачком делу Омољице насељавано је хрватско становништво, па је тај део села добио назив Хрватски крај. Етничко шаренило повећано је досељавањем румунских породица. Румуни су се настанили дуж пута према Брестовцу и тај део је назван Румунски крај. Неке од ових фамилија доселиле су се непосредно из Ердеља док су друге прешле из Банатског Новог Села. По пропасти Србије 1813. год. такође је дошло до насељавања извесног броја српских фамилија пребеглих из Србије, па је са овим завршено масовније насељавање овог села и није га било све до до завршетка овог рата. Ова досељавања условљена историјским и економским чиниоцима. За историјски фактор везана су досељавања српских породица пребеглих из Турске, а из економског фактора произишла су досељавања Срба из понтијско –поморишке границе, Срба и Хрвата из Хрватске као и Немаца из немачких подручја.

Савремен рурални развој[уреди]

Исељавањем Немаца после Другог светског рата створена је и у овом насељу нова материјална база за колонизацију. Главно исељеничко подручје је било Подриње, Колубара, Тамнава и Мачва. Досељеници су се лако прилагодили новој привредној средини пошто су се у старом завичају бавили земљорадњом гајећи готово исте културе (кукуруз, пшеницу, воће, поврће).

Од 1927. село је имало своју електричну централу (у приватном власништву) мрежу и јавну расвету. После рата мрежа је прикључена на јединствен систем Општине. Водовод у дужини од 35 кm. у коме је прикључено 2031 домаћинство. Пошта, телефон постоје још из времена Аустроугарске.

Већ 1772/73. год. подигнуте су обе цркве, српска и немачка, обе школе, опет српска и немачка али 1788 год. Турци су запалили обе цркве. Православна црква је постојала још у старом селу, али је та богомоља била саграђена од прућа и трске. Крајем 18 века на темељима старе, коју су Турци порушили, подигнута је нова црква посвећена Светом Николи. Католичка црква је обновљена у истом периоду, али порушена 1944. год. У Омољици данас постоје две цркве: српска и румунска. Румунска црква је подигнута после деобе цркве 1872. године када су се Румуни издвојили из црквене заједнице.

Вредно је истаћи да је ово насеље пре рата имало 22 трговачке радње, 13 угоститељских објеката, 87 занатских радњи. Пре оснивања Банатске војне границе насеље је имало статус општине, а од 1899. год. проглашено је Великом општином. После овог рата у састав омољачке општине ушла су села: Банатски Брестовац и Иваново и у њеном саставу остали до 1960. год. када је општина Омољица припојена СО Панчево. Сада у месту постоје Месна канцеларија и Месна заједница.

У Омољици биоскоп је радио од 1927. године па све до данашњих дана. Основна Привредна банка Панчево имала је пословницу у Омољици, касније је ова банка прешла у поштанску штедионицу која је радила до 2012. године у селу.[4]

Године 1976. у Омољици је снимљен филм и телевизијска серија „Салаш у Малом Риту”, редитеља Бранка Бауера.

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 6518 становника (према попису из 1991. било је 6782 становника).

У насељу Омољица живи 5261 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 1996 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.084
1953. 5.026
1961. 5.565
1971. 5.693
1981. 6.500
1991. 6.782 6.574
2002. 6.518 6.798
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
5.868 90,02 %
Румуни
  
79 1,21 %
Македонци
  
74 1,13 %
Мађари
  
61 0,93 %
Југословени
  
28 0,42 %
Роми
  
27 0,41 %
Бугари
  
20 0,30 %
Словаци
  
19 0,29 %
Хрвати
  
18 0,27 %
Немци
  
7 0,10 %
Црногорци
  
5 0,07 %
Словенци
  
4 0,06 %
Руси
  
2 0,03 %
Чеси
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
непознато
  
283 4,34 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. ^ Омољица на сајту www.srbijazatebe.rs, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ http://omoljica.org.rs Архивирано на сајту Wayback Machine (март 1, 2014) (на језику: енглески) Званични сајт Омољице
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]