Босна и Херцеговина (1918—1923)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Покрајина Босна и Херцеговина
Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град Сарајево
Површина 51.199 km²
Становништво 1.890.440 (1921)
Друштво
Званични језици српско-хрватски-словеначки
Религија православље, ислам, католицизам
Владавина
Премијер Атанасије Шола
Историјско доба Нови век
Оснивање 1918.
Престанак 1923.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Југословенско уједињење 1918.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Bosnia (1908–1918).svg Кондоминијум Босна и Херцеговина (Аустроугарска) Бихаћка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg
Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg Држава Словенаца, Хрвата и Срба Врбаска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg
Мостарска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg
Сарајевска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg
Травничка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg
Тузланска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg
Портал:Историја

Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1923. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Историја[уреди]

Дочек пред Вишеградом при офанзиви (1918)

Ова територија је од 1878. до 1908. под аустроугарском војном управом имала положај кондоминијума који је званично био под суверенитетом султана, односно Османског царства. Након анексије ових области 1908, територија је добила статус аустроугарске колоније. Почетком новембра 1918. године власт у Босни и Херцеговини је преузео Главни одбор Народног вијећа за БиХ и Народна влада БиХ. Покрајина Босна и Херцеговина је у пленуму Народног вијећа Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу имала 18 представника. Након уједињења у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца умјесто Народне владе, формирана је Земаљска влада, која је имала мањи број ресора. Касније је умјесто Земаљске владе основана Покрајинска управа за БиХ, а њена ликвидација је извршена у фебруару 1923. године.[1]

Демографија[уреди]

По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:

  • православни (829.360),
  • муслимани (588.173),
  • римокатолици (444.309),
  • израелићани (12.031),
  • гркокатолици (9.308),
  • евангелисти (6.627),
  • други (538),
  • без конфесије и непознато (94).
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)

Окрузи[уреди]

Окрузи покрајине Босне и Херцеговине били су:

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]