Патријарх српски Јефрем — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
| наследник1 = [[Патријарх српски Данило III|Данило III]] |
| наследник1 = [[Патријарх српски Данило III|Данило III]] |
||
}} |
}} |
||
'''Свети Јефрем''' (око [[1311]]. код [[Велико Трново|Трнова]] — [[15. јун]] [[1399]]. у близини [[Пећ]]и |
'''Свети Јефрем''' (око [[1311]]. код [[Велико Трново|Трнова]] — [[15. јун]] [[1399]]. у близини [[Пећ]]и) [[хришћанство|хришћански]] је [[светац|светитељ]] и [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у два наврата, од [[1375]]. до [[1379]]. године и поново од [[1389]]. до [[1390]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=221-222}} |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Ред 44: | Ред 44: | ||
{{refbegin}} |
{{refbegin}} |
||
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]] |
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]] |
||
* [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929. |
|||
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980. |
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980. |
||
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85. |
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85. |
Верзија на датум 1. август 2016. у 03:59
Јефрем | |
---|---|
Датотека:Jefrem1.jpg | |
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1311. |
Место рођења | код Трнова, |
Датум смрти | 15. јун 1399.87/88 год.) ( |
Место смрти | у близини Пећи, |
Aархиепископ пећки и патријарх српски | |
Године | (1375—1379) |
Претходник | Сава IV |
Наследник | Спиридон I |
Aрхиепископ пећки и патријарх српски | |
Године | (1389—1390) |
Претходник | Спиридон I |
Наследник | Данило III |
Свети Јефрем (око 1311. код Трнова — 15. јун 1399. у близини Пећи) хришћански је светитељ и архиепископ пећки и патријарх српски у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1390. године.[1]
Биографија
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у Свету гору са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у Хиландару, затим у Зографу, а онда на самој планини Атосу. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини Пловдива, коме је био игуман.[2]
Од патријарха Јоаникија је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у Ждрелу, недалеко од Пећке патријаршије.[2] Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног Саве 1375. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га Спиридону, а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, 1389. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском црквом у тешко време после пораза у Косовској бици. Преминуо је 1399. године. Мошти му се налазе у манастиру у Пећи.
Српска православна црква слави га 15. јуна по црквеном, а 28. јуна по грегоријанском календару.
Књижевни рад
У историји књижевности познат и као монах Јефрем, написао је Канон молбени Исусу Христу, Канон молбени пречистој Богородици, Стихире молбене пречистој Богородици, Стихире молбене господу нашем Исусу Христу, Стихире Крстобогородичине и Стихире без акростиха (све између 1355. и 1371). У тешким временима претеће турске најезде, монах Јефрем је исписао драматичне стихове пуне исихастичких мотива, покајничког молебног тона и чврсте вере у помоћ Христа и Богородице у просветљење од мрака који се надвио над Србију и у преображај сумрачног стања своје грехом испуњене душе. Јефремово дело је 1970. у Хиландару у целини открио и приредио Д. Богдановић, а независно од њега и П. Матејић 1975, који сматра да није реч о српском патријарху, већ о трновском монаху–писцу који припада бугарској књижевности.
Превод на савремени српски језик
- Канон молбени господу Исусу Христу; Канон молбени пречистој Богородици; Канон молбени за цара; Стихире молбене пречистој Богородици; Истога Јефрема друге стихире без акростиха; Истога Јефрема друге стихире молбене господу нашем Исусу Христу; Истога Јефрема друге стихире, Крстобогородичне, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.
Референце
- ^ Вуковић 1996, стр. 221-222.
- ^ а б Спремић 1994, стр. 28.
Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
- Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85.
- Спремић, Момчило (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки).
Велико Търново, изд. "Фабер". 1999. ISBN 978-954-9541-34-2. стр. 55-103.
Спољашње везе
- Охридски пролог за 15. јун (28. јун) (језик: српски)
- Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју