Трнава (Словачка) — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 67: | Ред 67: | ||
== Срби у Трнави == |
== Срби у Трнави == |
||
У парохији Трнави помиње се 1826. године поп Стефан Станковић као капелан.<ref>"Сербске летописи", Будим 1826. године</ref> |
|||
Био је 1856. године претплатник једне стране књиге о праву, преведене на српски језик, један становник тог места у "Горњој Мађарској" - трговац трнавски Василије Пластић.<ref>Вацлав Мацејовски: "Историја словенски права", Будим 1856. године</ref> |
|||
Пожунски ђаци Срби нису имали никакву православну цркву у близини, да би посећивали литургију. Једном годишње би заједно ишли у удаљену Трнаву, где је био православни храм. Али половином 19. века и те српске општине скоро је нестало, јер је број становника Срба био драстично смањен.<ref>Константин Пејчић: "Житије Теодора Павловића новинара и списатеља српског", Нови Сад 1857. године</ref> |
|||
По попису из 1867. године у Трнави, месту у Сентандрејском срезу није било пописаних Срба? У Сентандреји је било бирачко место тог дела Будимске дијецезе.<ref>"Гласник друштва србске словесности", Београд 1872. године</ref> |
|||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
Верзија на датум 14. јануар 2018. у 08:22
| Трнава (Словачка) {{{изворни_назив}}} | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | {{{крај}}} |
| Округ | {{{округ}}} |
| Регија | {{{регион}}} |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | {{{становништво}}} |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 22′ 37″ С; 17° 35′ 35″ И / 48.376944° С; 17.593056° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Трнава (Словачка) Трнава (Словачка) на карти Словачке | |
| Веб-сајт | |
| Званични веб-сајт } | |
Трнава (слч. Trnava, мађ. Nagyszombat, нем. Tyrnau) је седми по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Трнавског краја.
Трнава је данас средиште Универзитета и католичке надбискупије (основане 1541. године). Због многобројних цркава смештених унутар градских зидина многи Трнаву називају „Словачким Римом“.
Природни услови
Трнава је смештена у западном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се на свега 55 км југозападно и то је престоници најближи већи град у држави.
Рељеф: Трнава се развила на северозападном ободу Панонске низије, на месту где почињу први брегови Малих Карпата, који се даље издижу на западу. Надморска висина града је око 150 метара.
Клима: Клима у Трнави је умерено континентална.
Воде: Кроз град протиче речица Трнавка, притока Ваха. Она дели град на два дела.
Историја
На раскрсници старих трговачких путева који су коришћени од праисторијских времена, код речице Трнавка, било је основано насеље Трнава. Први писмени податак о томе је из године 1211. Ти је листа острихомског арцибискупа Јана о донацији примања месне цркве.
Трнава је била први град на територији данашње Словачке који је добио бенефиције краљевског града. Уделио их је 1238. године угарски краљ Бела IV. У почетку Трнава као пољопривредни центар почео је постепено да се мења у центар производње, трговине и занатства.
У 13. веку град је изградио јака утврђења на површини од скоро 60 хектара. Конструкција утврда се састојала од кула које су убрзо биле повезане зиданим бедемима.
Град су даље утврђивали угарски краљеви. О томе да је Трнава била од значаја сведочи и чињеница да је била место сусрета краљева.
Значај Трнаве је нарастао када се ту преселило-бежећи пред ближећим се турским најездама 1543. године – острихомско арцибискупство. Братислава је постала административни центар земље а Трнава је преузела улогу културног и религиозног центра земље.
Седамнаести век се сматра за једно од најгорих раздобља словачке историје и карактеришу га противхабзбуршки устанци угорске властеле против бечког двора који се тичу и града Трнаве. Управо је парадокс да је у тим временима ту букнуо и пожар (23. јун 1666. године) када је уништено изузев неколико улица цео град а истовремено Трнава постаје универзитетски град. Прво је то била само са филозофијом и теологијом док је Правни факултет отворен 1667. године а лекарски 1769. године. У овом веку су биле постављене грађевине које су сада културно историске знаменитости Трнаве. У 18. век је Трнава ступила као универзитетски град који је познат у целој Европи. 1777. године на иницијативу Марије Терезије се универзитет сели у Будин и овај губитак је осетила не само Трнава већ и цела Словачка.
Од 1. августа до 24. септембра 1831. године Трнава је заживела уништавајућу епидемију колере која је за два месеца имала 800 жртава.
Велики развој је заживео град у време између два рата када је нарастао број становника од 15 хиљада у 1910. години на 26. хиљада у 1940. години. Трнава је била тада трећи по реду град у Словачкој.
25. августа 1996. године године Трнава је постала обласни град.
Срби у Трнави
У парохији Трнави помиње се 1826. године поп Стефан Станковић као капелан.[1] Био је 1856. године претплатник једне стране књиге о праву, преведене на српски језик, један становник тог места у "Горњој Мађарској" - трговац трнавски Василије Пластић.[2] Пожунски ђаци Срби нису имали никакву православну цркву у близини, да би посећивали литургију. Једном годишње би заједно ишли у удаљену Трнаву, где је био православни храм. Али половином 19. века и те српске општине скоро је нестало, јер је број становника Срба био драстично смањен.[3] По попису из 1867. године у Трнави, месту у Сентандрејском срезу није било пописаних Срба? У Сентандреји је било бирачко место тог дела Будимске дијецезе.[4]
Становништво
Данас Трнава има око 68.000 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:
- римокатолици - 71,9%,
- атеисти - 18,4%,
- лутерани - 2,9%.
- остали.
Галерија слика
-
Катедрала св. Јована Крститеља -
Трг свете Тројице -
Градска кућа -
Лутеранска црква
