Пређи на садржај

Вранов на Топлој

Координате: 48° 52′ 51″ С; 21° 40′ 24″ И / 48.880833° С; 21.673333° И / 48.880833; 21.673333
С Википедије, слободне енциклопедије
Вранов на Топлој
Vranov nad Topľou
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајПрешовски
ОкругВранов на Топлој
РегијаГорњи Земпљин
Становништво
Становништво
 — 2025.20 007[1]
 — густина582,38 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 52′ 51″ С; 21° 40′ 24″ И / 48.880833° С; 21.673333° И / 48.880833; 21.673333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина132 m
Површина34,35[2] km2
Вранов на Топлој на карти Словачке
Вранов на Топлој
Вранов на Топлој
Вранов на Топлој на карти Словачке
Поштански број093 01
Позивни број+421-57
Регистарска ознакаVT
Веб-сајт
www.vranov.sk

Вранов на Топлој (слч. Vranov nad Topľou, мађ. Varannó, нем. Frö(h)nel) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Прешовског краја.

Географија

[уреди | уреди извор]

Вранов на Топлој је смештен у источном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 500 км западно од града, а Кошице на 70 км југозападно.

Рељеф: Вранов на Топлој се развио у североисточном ободу Панонске низије. Град се налази на месту где равничарско тло на југу прелази у побрђе на северу. Источно од града издиже се планина Сланске врхи. Надморска висина града је око 130 метара.

Клима: Клима у Вранову на Топлој је умерено континентална.

Воде: Кроз Вранов на Топлој пролази река Топла, чије је име уграђено у назив града. Пар километара источно од града протиче и река Ондава, најважнији водоток у крајње источном делу државе.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1332-1335. године, а околина је већ тада била насељена Словацима. Насеље је 1363. године добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. У 16. и 17. веку, Требишов се нашао на граници Угарске и Османског царства, која је била пуна сукоба.

Крајем 1918. године Вранов на Топлој је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке, град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до великих проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[3]
Година:1995.2005.2015.2025.
Број људи:24 07923 10922 76220 007
Разлика: -4,02 % -1,50 % -12,10 %
Статистика становништва[3]
Година:2024.2025.
Број људи:20 26220 007
Разлика:-1,25 %

Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 20 007 становника.[4]

Попис становништва 2021. (1+ %)[5][6]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци19 30790,86 %
непознато16887,94 %
Роми7033,3 %
Русини2711,27 %
Укупно21 248

Према попису из 2021. у насељу је живело 21 248 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 19 307 као Словац, 1688 као непознато, 703 као Ром, 271 као Русин, 118 као Чех, 51 као различите, 44 као Украјинац, 36 као Мађар, 22 као Рус, 19 као Вијетнамац, 16 као Пољак, 10 као Албанац, 9 као канађанaи, 9 као Енглезaи, 7 као Нијемац, 4 као Ирциац, 3 као Италијан, 3 као Аустријан, 2 као Румун, 2 као Грк, 1 као Јеврејин, 1 као Срб, 1 као Морављан, 1 као Француз и 1 као Бугар.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[7]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква11 16752,56 %
Гркокатолицизам393518,52 %
Без верске припадности215010,12 %
Неоткривено19719,28 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести14776,95 %
Укупно21 248

У години 2021. је било 21 248 људи по вероисповести: 11 167 Латинска црква, 3935 Гркокатолицизам, 2150 Без верске припадности, 1971 Неоткривено, 1477 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 110 Православна црква, 91 Јеховини сведоци, 71 Апостолска црква, 49 Ад хок покрети, 43 Хришћанске цркве у Словачкој, 42 Калвинизам, 34 Друго, 24 Црква браће, 22 Друге и неодређене хришћанске цркве, 15 Ислам, 11 Баптисти, 10 Будизам, 7 Паганизам и духовност природе, 6 Уједињена методистичка црква, 5 Јевреји, 5 Хришћанска адвентистичка црква, 1 Старокатоличка црква, 1 Хиндуизам и 1 Чехословачка хуситска црква.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  2. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  3. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом SK-P.
  4. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  5. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  7. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]