Михаловце
| Михаловце Michalovce | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Кошички |
| Округ | Михаловце |
| Регија | Земплин |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 34 894[1] |
| — густина | 660,75 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 44′ 57″ С; 21° 54′ 05″ И / 48.749167° С; 21.901389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 115 m |
| Површина | 52,80[2] km2 |
  Михаловце Михаловце на карти Словачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Вилијам Загорчак (СМЕР-СД) |
| Поштански број | 071 01 |
| Позивни број | 0 56 |
| Регистарска ознака | MI |
| Веб-сајт | |
| www | |
Михаловце (слч. ⓘ, мађ. Nagymihály) град је на реци Лаборец на истоку Словачке. Михаловце је највећи град у истоименом округу у Кошичком крају. У граду живи око 40.000 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град се налази у кошичком крају у Источној низији, у историјском региону Земплин. Налати се 60 km источно од града Кошице и 35 km западно од Ужгорода у Украјини. У околини се налазе планински венац Вигорлат као и језеро Земплинска Ширава.
Историја
[уреди | уреди извор]Прве насеобине на данашњем простору Михаловца су биле у Неолиту. Словени су се населили у ове крајеве у 5. веку. У 9. веку ова регија је ушла у састав Велике Моравске. Од 12 века регион је био у саставу Краљевине Мађарске. Град се знатно развио у 18. и 19. веку а од 1867. добија статус велике заједнице и постаје главни град једног дистрикта у оквиру округа Земплен. Након 1918. (потврђено Тријанонским споразумом) Михаловце са словачким остатком Земпленског округа улази у састав Чехословачке. У оквиру самосталне Словачке, Михаловце се налази у оквиру округа Михаловце.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година: | 1995. | 2005. | 2015. | 2025. |
|---|---|---|---|---|
| Број људи: | 40 968 | 39 922 | 39 455 | 34 894 |
| Разлика: | -2,55 % | -1,16 % | -11,56 % |
| Година: | 2024. | 2025. |
|---|---|---|
| Број људи: | 35 310 | 34 894 |
| Разлика: | -1,17 % |
Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 34 894 становника.[3]
Етничка припадност
[уреди | уреди извор]| Етничка припадност | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Словаци | 32 497 | 88,53 % |
| непознато | 3657 | 9,96 % |
| Роми | 1209 | 3,29 % |
| Русини | 463 | 1,26 % |
| Укупно | 36 704 |
Према попису из 2021. у насељу је живело 36 704 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 32 497 као Словац, 3657 као непознато, 1209 као Ром, 463 као Русин, 270 као Чех, 200 као Украјинац, 172 као Мађар, 106 као различите, 55 као Рус, 31 као Вијетнамац, 30 као Пољак, 27 као Нијемац, 22 као Енглезaи, 17 као Срб, 15 као Бугар, 13 као Морављан, 11 као Кинез, 11 као Италијан, 8 као Јеврејин, 4 као Грк, 4 као Хрват, 2 као Ирциац, 2 као Турчин, 2 као Француз, 2 као Албанац, 1 као Румун, 1 као Аустријан и 1 као канађанaи.
Напомена о становништву Разлика између броја становника горе и у попису (овде и доле) је у томе што се број становника горе углавном састоји од сталних становника итд.; а попис би требало да назначи место где људи заправо углавном живе.
На пример, студент је грађанин села јер тамо има стално пребивалиште (тамо је живео као дете и има родитеље), али већину времена студира на универзитету у граду.
Религија
[уреди | уреди извор]| Религија | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Латинска црква | 15 817 | 43,09 % |
| Без верске припадности | 6363 | 17,34 % |
| Гркокатолицизам | 6111 | 16,65 % |
| Неоткривено | 3604 | 9,82 % |
| Православна црква | 1600 | 4,36 % |
| Калвинизам | 1424 | 3,88 % |
| Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести | 964 | 2,63 % |
| Укупно | 36 704 |
У години 2021. је било 36 704 људи по вероисповести: 15 817 Латинска црква, 6363 Без верске припадности, 6111 Гркокатолицизам, 3604 Неоткривено, 1600 Православна црква, 1424 Калвинизам, 964 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 344 Јеховини сведоци, 72 Друге и неодређене хришћанске цркве, 62 Друго, 60 Црква браће, 58 Ад хок покрети, 47 Хришћанске цркве у Словачкој, 42 Апостолска црква, 36 Уједињена методистичка црква, 30 Будизам, 17 Ислам, 15 Хришћанска адвентистичка црква, 11 Паганизам и духовност природе, 8 Јевреји, 8 Старокатоличка црква, 8 Баптисти, 2 Црква Исуса Христа светаца последњих дана и 1 Хиндуизам.
Познате особе
[уреди | уреди извор]- Горазд Звоницку (*1913 – † 1995), СДБ, римокатолички cвештеник, песник, књижевни преводитељ.[7]
Градови побратими
[уреди | уреди извор]
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска пешачка улица -
Градска кућа Михајловаца -
Унијатска црква -
Земплински музеј
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ КУБАНОВИЋ, Златко (2013). Zvuk zvonov - Gorazd Zvonický. Bratislava. Братислава: Don Bosco. ISBN 978-80-8074-188-4.
 | Кошице • Велики Капушани • Гелница • Добшина • Краловски Хлмец • Кромпахи • Медзев • Михаловце • Молдава над Бодвоу • Рожњава • Сечовце • Собранце • Спишска Нова Вес • Спишске Влахи • Стражске • Требишов • Чиерна над Тисоу |  | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
