Пређи на садржај

Дунајска Стреда

С Википедије, слободне енциклопедије
Дунајска Стреда
Dunajská Streda
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајТрнавски
ОкругДунајска Стреда
Становништво
Становништво‍
 — 2025.22 720[1]
 — густина722,39 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 59′ 29″ С; 17° 37′ 11″ И / 47.991427° С; 17.619629° И / 47.991427; 17.619629
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина115 m
Површина31,45[2] km2
Дунајска Стреда на карти Словачке
Дунајска Стреда
Дунајска Стреда
Дунајска Стреда на карти Словачке
Поштански број929 01
Позивни број+421-31
Регистарска ознакаDS
Веб-сајт
www.dunstreda.sk

Дунајска Стреда (слч. Dunajská Streda, мађ. Dunaszerdahely, нем. Niedermarkt) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Трнавског краја.

Дунајска Стреда је позната по бројном мађарском становништву, које чини претежну већину у граду.

Географија

[уреди | уреди извор]

Дунајска Стреда је смештена у јужном делу државе, близу границе са Мађарском. Престоница државе, Братислава, налази се 50 км северозападно од града.

Рељеф: Дунајска Стреда се развила у северозападном делу Панонске низије. Град се налази на пространом и равничарском Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав. Надморска висина града је око 115 m.

Клима: Клима у Дунајској Стреди је умерено континентална.

Воде: Дунајска Стреда нема излаз на било какав водоток, али се налази на Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1341, а околина је већ тада била насељена Мађарима. Град је постао познато трговиште на коме се трговало суботом (порекло назива). 1335. г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. У 16. и 17. веку Дунајска Стреда се нашла на граници Угарске и Османског царства, која је била пуна сукоба.

Крајем 1918. г. Дунајска Стреда је постао део новоосноване Чехословачке. У времену 1938-1944. године град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. За време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, а дошло је и до обнове града и привредног процвата.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[1]
Година:1995.2005.2015.2025.
Број људи:23 79123 49022 65222 720
Разлика: -1,26 % -3,56 % +0,30 %
Статистика становништва[1]
Година:2024.2025.
Број људи:22 82622 720
Разлика:-0,46 %

Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 22 720 становника.[3]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[4][5]
Етничка припадностБројРазломак
Мађари17 15674,44 %
Словаци482420,93 %
непознато20128,73 %
Роми4862,1 %
Укупно23 044

Према попису из 2021. у насељу је живело 23 044 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 17 156 као Мађар, 4824 као Словац, 2012 као непознато, 486 као Ром, 127 као Чех, 87 као различите, 38 као Украјинац, 38 као Нијемац, 36 као Рус, 31 као Вијетнамац, 26 као Јеврејин, 18 као Пољак, 11 као Кинез, 11 као Срб, 11 као Русин, 10 као Румун, 6 као Морављан, 5 као Иранац, 5 као Грк, 5 као Бугар, 4 као Италијан, 4 као Аустријан, 3 као Турчин, 3 као Француз, 3 као Албанац, 2 као Енглезaи, 1 као канађанaи и 1 као Хрват.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[6]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква12 92956,11 %
Без верске припадности539123,39 %
Неоткривено21099,15 %
Калвинизам14726,39 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести4161,81 %
Укупно23 044

У години 2021. је било 23 044 људи по вероисповести: 12 929 Латинска црква, 5391 Без верске припадности, 2109 Неоткривено, 1472 Калвинизам, 416 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 195 Гркокатолицизам, 127 Хришћанске цркве у Словачкој, 61 Јеховини сведоци, 60 Православна црква, 56 Друге и неодређене хришћанске цркве, 44 Друго, 39 Јевреји, 37 Будизам, 26 Ислам, 23 Ад хок покрети, 16 Апостолска црква, 15 Старокатоличка црква, 12 Уједињена методистичка црква, 8 Баптисти, 7 Паганизам и духовност природе и 1 Црква Исуса Христа светаца последњих дана.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Градска кућа
    Градска кућа
  • Градска палата
    Градска палата
  • Зграда у неомађарском стилу
    Зграда у неомађарском стилу
  • Савремено здање
    Савремено здање

Види још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дунајска Стреда на Викимедијиној остави.
  1. ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  2. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  3. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  4. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  5. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дунајска_Стреда&oldid=30616495”