Дубњица на Ваху
Дубњица на Ваху Dubnica nad Váhom | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Тренчински |
Округ | Илава |
Регија | Поважје |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2008. | 25.247 |
— густина | 513,78 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 48° 57′ 27″ С; 18° 09′ 58″ И / 48.9575° С; 18.16603° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 242 m |
Површина | 49,14 km2 |
Поштански број | 018 41 |
Позивни број | +421-42 |
Регистарска ознака | IL |
Дубњица на Ваху (слч. Dubnica nad Váhom, мађ. Máriatölgyes, нем. Dubnitz an der Waag) град је у Словачкој и четврти по важности град у Тренчинском крају.
Географија[уреди | уреди извор]
Дубњица на Ваху је смештена у западном делу Словачке, близу државне границе са Чешком. Главни град државе, Братислава, налази се 140 км јужно.
Рељеф: Дубњица на Ваху се развила у области крајње западних Карпатских планина. Град је смештен у котлини највеће словачке реке Вах. Котлина је са запада ограђена планинама Бијели Карпати, а са истока планинама Стражовске врхи. Надморска висина града је око 240 m.
Клима: Клима у Дубњици на Ваху је континентална.
Воде: Кроз Дубњицу на Ваху протиче река Вах, чији је назив део назива града.
Историја[уреди | уреди извор]
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње у 1193, али се током следећих векова није уздигло до насеља већег значаја.
Крајем 1918. Дубњица на Ваху је постао део новоосноване Чехословачке. У међуратном времену овде су изграђен пространи индустријски комплекс војне индустрије, који дотадашњем селу дао полет. У време комунизма насеље се нагло развило, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас Дубњица на Ваху има око 25.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- римокатолици - 76,7%,
- атеисти - 16,4%,
- лутерани - 2,5%,
- остали.