Бардјејов
| Бардјејов | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Крај | Прешовски |
| Округ | Бардјејов |
| Регија | Шариш |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 29 495[1] |
| — густина | 405,28 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 17′ 34″ С; 21° 16′ 40″ И / 49.292778° С; 21.277778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 277 m |
| Површина | 72,77[2] km2 |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Борис Ханушчак |
| Поштански број | 085 01 |
| Позивни број | +421-54 |
| Регистарска ознака | BJ |
| Веб-сајт | |
| www | |
Бардјејов (слч. Bardejov, мађ. Bártfa, нем. Bartfeld, русин., Бардіїв, изговор Барђејов) град је на североистоку Словачке, који се налази у оквиру Прешовског краја у Шаришу. Овај историјски и бањски град је због свог очуваног средњовековном центра од 2000. године уписан у светску баштину УНЕСКО.
Географија
[уреди | уреди извор]Бардјејов је смештен у крајњем североисточном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 450 км југозападно, док су Кошице на 80 км удаљености ка југу.
Рељеф: Бардјејов се развио у области Карпата, на 270 m надморске висине. Око града преовлађује брдски терен, познат као Ондавско побрђе. Град је смештен у долини реке Топље.
Клима: Клима у Бардјејову је континентална.
Воде: Град Бардјејов се развио на реци Топљи, која дели град на северни и јужни део.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње 1240. да би 1376. добио градска права. Град се брзо развијао захваљујући трговини са оближњом Пољском. Бардјејов је вековима био у саставу Угарске.
Крајем 1918. град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година: | 1995. | 2005. | 2015. | 2025. |
|---|---|---|---|---|
| Број људи: | 33 067 | 33 374 | 32 912 | 29 495 |
| Разлика: | +0,92 % | -1,38 % | -10,38 % |
| Година: | 2024. | 2025. |
|---|---|---|
| Број људи: | 29 788 | 29 495 |
| Разлика: | -0,98 % |
Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 29 495 становника.[4]
Етничка припадност
[уреди | уреди извор]| Етничка припадност | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Словаци | 27 364 | 88,72 % |
| непознато | 2323 | 7,53 % |
| Русини | 1998 | 6,47 % |
| Роми | 698 | 2,26 % |
| Укупно | 30 840 |
Према попису из 2021. у насељу је живело 30 840 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 27 364 као Словац, 2323 као непознато, 1998 као Русин, 698 као Ром, 208 као Украјинац, 142 као Чех, 104 као различите, 78 као Пољак, 55 као Мађар, 38 као Рус, 31 као Вијетнамац, 19 као Нијемац, 8 као Јеврејин, 7 као Енглезaи, 6 као Италијан, 5 као Морављан, 4 као Аустријан, 4 као Грк, 3 као Кинез, 3 као Ирциац, 3 као Турчин, 3 као Срб, 3 као Румун, 3 као канађанaи, 2 као Шлезијац, 2 као Хрват, 1 као Иранац, 1 као Француз и 1 као Албанац.
Напомена о становништву Разлика између броја становника горе и у попису (овде и доле) је у томе што се број становника горе углавном састоји од сталних становника итд.; а попис би требало да назначи место где људи заправо углавном живе.
На пример, студент је грађанин села јер тамо има стално пребивалиште (тамо је живео као дете и има родитеље), али већину времена студира на универзитету у граду.
Религија
[уреди | уреди извор]| Религија | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Латинска црква | 16 153 | 52,38 % |
| Гркокатолицизам | 4821 | 15,63 % |
| Без верске припадности | 3924 | 12,72 % |
| Неоткривено | 2238 | 7,26 % |
| Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести | 2129 | 6,9 % |
| Православна црква | 1081 | 3,51 % |
| Укупно | 30 840 |
У години 2021. је било 30 840 људи по вероисповести: 16 153 Латинска црква, 4821 Гркокатолицизам, 3924 Без верске припадности, 2238 Неоткривено, 2129 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 1081 Православна црква, 99 Јеховини сведоци, 70 Црква браће, 59 Друго, 53 Апостолска црква, 50 Ад хок покрети, 34 Хришћанске цркве у Словачкој, 28 Друге и неодређене хришћанске цркве, 27 Калвинизам, 18 Будизам, 13 Паганизам и духовност природе, 11 Ислам, 8 Јевреји, 7 Уједињена методистичка црква, 4 Старокатоличка црква, 4 Хришћанска адвентистичка црква, 3 Чехословачка хуситска црква, 2 Хиндуизам, 2 Црква Исуса Христа светаца последњих дана, 1 Новоапостолска црква и 1 Баптисти.
Знаменитости града
[уреди | уреди извор]Бардјејов је познат до добро очуваном старом градском језгру, које је данас на списку списку светске баштине УНЕСКОа. Њиме доминира стара римокатоличка катедрала св. Егидија, која се спомиње још у 13. веку. Црква се налази у средини пространог трга, кога окружују куће из времена готике и ренесансе. Око целог целог градског језгра пружају се масивне зидине, најбоље очуване у целој Словачкој.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Римокатоличка катедрала
-
Старе куће на тргу
-
Гркокатоличка црква
-
Зидине старог града
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомSK-P. - ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.