Севернобанатски управни округ — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20: Ред 20:
|}}
|}}
[[Датотека:Districts Vojvodina.png|мини|Севернобанатски округ у Војводини]]
[[Датотека:Districts Vojvodina.png|мини|Севернобанатски округ у Војводини]]
'''Севернобанатски округ''' се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 -{km}-. Има укупно 146.690 становника (Попис 2011.), а седиште округа је у граду [[Кикинда]].
'''Севернобанатски округ''' се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 -{km²}-. Има укупно 146.690 становника (Попис 2011.), а седиште округа је у граду [[Кикинда]].


==Општине и насеља==
==Општине и насеља==

Верзија на датум 21. април 2014. у 15:19

Севернобанатски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионВојводина
Историјске областисеверни Банат, источна Бачка
Админ. центарКикинда
Површина2.329 km2
Становништво2011.
 — број ст.146.690
 — густина ст.62,98 ст./km2
Позивни број+381 (0)230
Општине и градови6
Ада
Кањижа
Кикинда
Нови Кнежевац
Сента
Чока
Број насеља50
(7 градских и 43 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Севернобанатски округ у Војводини

Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 146.690 становника (Попис 2011.), а седиште округа је у граду Кикинда.

Општине и насеља

Обухвата 50 насеља, 7 градских и 43 сеоска, у 6 следећих општина:

  1. Општина Кањижа место Кањижа
  2. Општина Сента место Сента
  3. Општина Ада место Ада
  4. Општина Чока место Чока
  5. Општина Нови Кнежевац место Нови Кнежевац
  6. Општина Кикинда место Кикинда

Демографија

Етничке групе (попис из 2002):

  • Мађари (47,35%)
  • Срби (43,55%)
  • Роми (2,37%)
  • Југословени (1,81%)

Срби су доминатно становништво у општинама Кикинда и Нови Кнежевац, а Мађари у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока.

Језици (попис из 2002):

  • мађарски (48,09%)
  • српски (48,08%)
  • ромски (1,95%)

Култура

У Кикинди је основана прва српска штампарија 1878. године, а годину дана касније је отворена и прва књижара.

Овај град је познат и по сликарима као што су: Теодор Илић Чешљар (XIII век), Никола Алексић (XIX век), Ђура Пецић (крај XIX века) и Ђура Јакшић, сликар и књижевник. Кикинда је имала прву позоришну представу још давне 1796. године на немачком језику.

Привреда

Кикинда је центар српске индустрије грађевинског материјала од глине.

Пољопривредно земљиште у округу чини 89,1%, а под шумом је 0,7% укупне површине.

Види још

Спољашње везе