Севернобанатски управни округ — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
|}} |
|}} |
||
[[Датотека:Districts Vojvodina.png|мини|Севернобанатски округ у Војводини]] |
[[Датотека:Districts Vojvodina.png|мини|Севернобанатски округ у Војводини]] |
||
'''Севернобанатски округ''' се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 -{km}-. Има укупно 146.690 становника (Попис 2011.), а седиште округа је у граду [[Кикинда]]. |
'''Севернобанатски округ''' се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 -{km²}-. Има укупно 146.690 становника (Попис 2011.), а седиште округа је у граду [[Кикинда]]. |
||
==Општине и насеља== |
==Општине и насеља== |
Верзија на датум 21. април 2014. у 15:19
Севернобанатски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Војводина |
Историјске области | северни Банат, источна Бачка |
Админ. центар | Кикинда |
Површина | 2.329 km2 |
Становништво | 2011. |
— број ст. | 146.690 |
— густина ст. | 62,98 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)230 |
Општине и градови | 6 Ада Кањижа Кикинда Нови Кнежевац Сента Чока |
Број насеља | 50 (7 градских и 43 сеоска) |
Званични веб-сајт |
Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 146.690 становника (Попис 2011.), а седиште округа је у граду Кикинда.
Општине и насеља
Обухвата 50 насеља, 7 градских и 43 сеоска, у 6 следећих општина:
- Општина Кањижа место Кањижа
- Општина Сента место Сента
- Општина Ада место Ада
- Општина Чока место Чока
- Општина Нови Кнежевац место Нови Кнежевац
- Општина Кикинда место Кикинда
-
Општине Севернобанатског округа
-
Општине Севернобанатског округа
Демографија
Етничке групе (попис из 2002):
- Мађари (47,35%)
- Срби (43,55%)
- Роми (2,37%)
- Југословени (1,81%)
Срби су доминатно становништво у општинама Кикинда и Нови Кнежевац, а Мађари у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока.
Језици (попис из 2002):
- мађарски (48,09%)
- српски (48,08%)
- ромски (1,95%)
-
Етничка мапа Севернобанатског округа
Култура
У Кикинди је основана прва српска штампарија 1878. године, а годину дана касније је отворена и прва књижара.
Овај град је познат и по сликарима као што су: Теодор Илић Чешљар (XIII век), Никола Алексић (XIX век), Ђура Пецић (крај XIX века) и Ђура Јакшић, сликар и књижевник. Кикинда је имала прву позоришну представу још давне 1796. године на немачком језику.
Привреда
Кикинда је центар српске индустрије грађевинског материјала од глине.
Пољопривредно земљиште у округу чини 89,1%, а под шумом је 0,7% укупне површине.