Општина Ада

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Ада

Ада
Грб општине Ада
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округ Севернобанатски
Седиште Ада
Становништво
Становништво Пад 13.293 (2022)
Географске карактеристике
Површина 227 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Золтан Билицки (СНС)
Веб-сајт www1.ada.org.rs

Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20.132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 13.293 становникa[1] (према попису из 2011. било је 16.991 становник).[2] У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.

Насељена места[уреди | уреди извор]

Општину Ада чини 5 насеља:

Историја[уреди | уреди извор]

Мапа општине Ада

Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 18.000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем 9. века у Панонској низији појављују се Мађари, а током 12. и 14. века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702. г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив ADA-HATTA. Током 19. века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.

У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.

Састав становништва – општина Ада
2022.
2011.
2002.
Укупно 13.293 (100,00%) 16.991 (100,00%) 18.994 (100,00%)
Мађари 9.666 (72,71%) 12.750 (75,04%) 14.558 (76,64%)
Срби 2.429 (17,30%) 2.956 (17,40%) 3.324 (17,50%)
Роми 227 (1,70%) 323 (1,90%) 277 (1,46%)
Остали 971 (6,17%) 962 (5,66%) 835 (4,39%)

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]