Општина Ада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Ада
Ada központja 2012 telén.jpg
Грб општине Ада
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Севернобанатски округ
Седиште Ада
Становништво
Становништво Пад 16.991
Географске карактеристике
Површина 227 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.

Насељена места[уреди]

Општину Ада чини 5 насеља:

Историја[уреди]

Мапа општине Ада

Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 24000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се Мађари, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702.г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив АДА-ХАТТА. Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.

У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама.[1]

Становништво[уреди]

Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Мађари
  
12.750 75,04 %
Срби
  
2.956 17,40 %
Роми
  
323 1,90 %
Југословени
  
74 0,44 %
Хрвати
  
50 0,29 %
Албанци
  
25 0,16 %
Словаци
  
18 0,11 %
Муслимани
  
13 0,08 %
Немци
  
11 0,06 %
Румуни
  
11 0,06 %
Црногорци
  
8 0,05 %
Буњевци
  
6 0,04 %
Русини
  
4 0,02 %
Украјинци
  
4 0,02 %
Руси
  
3 0,02 %
Словенци
  
3 0,02 %
Власи
  
1 0,01 %
остали
  
10 0,06 %
Регионална припадност
  
84 0,49 %
неизјашњени
  
388 2,28 %
непознато
  
249 1,47 %
укупно: 16.991
Верски састав према попису из 2011.
Католици
  
12.761 75,10 %
Православци
  
3.193 18,79 %
Протестанти
  
93 0,55 %
Муслимани
  
40 0,24 %
Јудаизам
  
2 0,02 %
атеисти и агностици
  
65 0,39 %
остали
  
13 0,08 %
неизјашњени
  
490 2,88 %
непознато
  
316 1,86 %

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]