Башкортостан — разлика између измена
Нема описа измене |
м ispravke |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
| година_становништво = 2014 |
| година_становништво = 2014 |
||
| главни_град = [[Уфа]] |
| главни_град = [[Уфа]] |
||
| густина = 28 |
| густина = 28 |
||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Outline_Map_of_Bashkortostan_2.svg|мини|десно|200п|Башкортостан]] |
[[Датотека:Outline_Map_of_Bashkortostan_2.svg|мини|десно|200п|Башкортостан]] |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
'''Република Башкортостан''' ({{јез-ру|Респу́блика Башкортоста́н}}; {{јез-баш|Башҡортостан Республикаһы}}, ''-{Başqortostan Respublikahı}-''), такође позната и као '''Башкирија''', је [[Руске републике|аутономна република]] у саставу [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]]. Њен главни град је [[Уфа]]. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и [[Удмуртија]] и [[Татарстан]]. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте. |
'''Република Башкортостан''' ({{јез-ру|Респу́блика Башкортоста́н}}; {{јез-баш|Башҡортостан Республикаһы}}, ''-{Başqortostan Respublikahı}-''), такође позната и као '''Башкирија''', је [[Руске републике|аутономна република]] у саставу [[Русија|Руске Федерације]]. Налази се на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]]. Њен главни град је [[Уфа]]. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и [[Удмуртија]] и [[Татарстан]]. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте. |
||
Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.<ref>[http://www.jstor.org/discover/10.2307/153563?uid=3739392&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=3737720&uid=4&sid=56217173473 Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану]</ref><ref>[http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 Састанак два председника]</ref> |
Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.<ref>[http://www.jstor.org/discover/10.2307/153563?uid=3739392&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=3737720&uid=4&sid=56217173473 Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану]</ref><ref>[http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 Састанак два председника]</ref> |
||
У Башкортостану су [[Руси]] најбројнији народ, док је по вероисповести највише [[Сунити|сунита]].<ref name="2010попис"/> |
У Башкортостану су [[Руси]] најбројнији народ, док је по вероисповести највише [[Сунити|сунита]].<ref name="2010попис"/> |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
{{главни|Историја Башкортостана}} |
{{главни|Историја Башкортостана}} |
||
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана [[Магна Хунгарија|„Велика Хунгарија“]] (-{''Magna Hungaria''}-), завичај данашњег [[Мађари|мађарског народа]]. [[Ислам]] је продро међу Башкире у [[10. век]]у и до [[14. век]]а постао доминантна религија. [[Џингис-кан]] је око [[1220]]. завладао Башкортостаном. Под [[Монголи|монголском]] владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Губернија у Уфи је основана [[1865]]. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала [[1919]]. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан. |
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана [[Магна Хунгарија|„Велика Хунгарија“]] (-{''Magna Hungaria''}-), завичај данашњег [[Мађари|мађарског народа]]. [[Ислам]] је продро међу Башкире у [[10. век]]у и до [[14. век]]а постао доминантна религија. [[Џингис-кан]] је око [[1220]]. завладао Башкортостаном. Под [[Монголи|монголском]] владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Губернија у Уфи је основана [[1865]]. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала [[1919]]. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан. |
||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
Верзија на датум 20. мај 2014. у 13:13
| Република Башкортостан Башкортостан Республикаһы Республика Башкортостан | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Поволшки |
| Главни град | Уфа |
| Површина | 143.600 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | Раст 4.068.836[1] |
| — густина ст. | 28 ст./km2 |
| Званични веб-сајт | |
Република Башкортостан (рус. Респу́блика Башкортоста́н; башк. Башҡортостан Республикаһы, Başqortostan Respublikahı), такође позната и као Башкирија, је аутономна република у саставу Руске Федерације. Налази се на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине Урал. Њен главни град је Уфа. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и Удмуртија и Татарстан. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.
Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.[2][3]
У Башкортостану су Руси најбројнији народ, док је по вероисповести највише сунита.[1]
Етимологија
Назив Башкортостан долази од имена башкирске етничке групе и персијског постфикса -стан који означава земљу.
Историја
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана „Велика Хунгарија“ (Magna Hungaria), завичај данашњег мађарског народа. Ислам је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. Џингис-кан је око 1220. завладао Башкортостаном. Под монголском владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству Ивана Грозног. Губернија у Уфи је основана 1865. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала 1919. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.
Становништво
Религије
Највећи део становништва су сунитски муслимани,[4] углавном Башкири и Татари.
Већина Руса, Чуваша и Украјинаца су православци. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 Јевреја, који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.[5]
Према званичном истраживању из 2012.[6] 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада некој од других православних цркава, док су 2% становништва родноверни, маријски пагани или тенгристи. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.[6]
Етничке групе
| Етничке групе |
1926. | 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010.[а] | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | |
| Башкири | 625.845 | 23,5% | 671.188 | 21,2% | 737.744 | 22,1% | 892.248 | 23,4% | 935.880 | 24,3% | 863.808 | 21,9% | 1.221.302 | 29,8% | 1.172.287 | 29,5% |
| Руси | 1.064.707 | 39,9% | 1.281.347 | 40,6% | 1.418.147 | 42,4% | 1.546.304 | 40,5% | 1.547.893 | 40,3% | 1.548.291 | 39,3% | 1.490.715 | 36,3% | 1.432.906 | 36,1% |
| Татари | 621.158 | 23,3% | 777.230 | 24,6% | 768.566 | 23,0% | 944.505 | 24,7% | 940.436 | 24,5% | 1.120.702 | 28,4% | 990.702 | 24,1% | 1.009.295 | 25,4% |
| Чуваши | 84,886 | 3,2% | 106.892 | 3,4% | 109.970 | 3,3% | 126.638 | 3,3% | 122.344 | 3,2% | 118.509 | 3% | 117.317 | 2,9% | 107.450 | 2,7% |
| Маријци | 79.298 | 3% | 90.163 | 2,9% | 93.902 | 2,8% | 109.638 | 2,9% | 106.793 | 2,8% | 105.768 | 2,7% | 105.829 | 2,6% | 103.658 | 2,6% |
| Украјинци | 76.710 | 2,9% | 99.289 | 3,1% | 83.594 | 2,5% | 76.005 | 2% | 75.571 | 2% | 74.990 | 1,9% | 55.249 | 1,3% | 39.875 | 1% |
| Остали | 113.232 | 4,2% | 132.860 | 4,2% | 129.686 | 3,9% | 122.737 | 3,2% | 115.363 | 3% | 111.045 | 2,8% | 118.856 | 2,9% | 109.249 | 2,7% |
Види још
Референце
- ^ а б Сверуски попис становништва
- ^ Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану
- ^ Састанак два председника
- ^ IslamOnline, Islamic News, Islamic Finance and Business - Bashkortostan ripe for investment: Khamitov
- ^ « Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008
- ^ а б Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији
- ^ Руских становника има више
