Мирослав Лазански — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 24: Ред 24:
=== Улазак у политику ===
=== Улазак у политику ===
На изборној листи кандидата [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] за посланике у [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]] за [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|изборе 2016]], нашао се у групи нестраначких личности на листи коју предводи [[Александар Вучић]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/350488/Lazanski-na-listi-SNS Лазански на листи СНС]. Политика. Приступљено 6. 3. 2016.</ref>
На изборној листи кандидата [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] за посланике у [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]] за [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|изборе 2016]], нашао се у групи нестраначких личности на листи коју предводи [[Александар Вучић]].<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/350488/Lazanski-na-listi-SNS Лазански на листи СНС]. Политика. Приступљено 6. 3. 2016.</ref>

Именован је за амбасадора Србије у Москви у јулу 2019. године и тада престао да пише колумне за „Политику”.<ref>{{cite news |last1=Апостоловски |first1=Александар |title=Никад не реци збогом новинарству |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/434660/Nikad-ne-reci-zbogom-novinarstvu |accessdate=31. 7. 2019 |work=Политика |date=29. 7. 2019.}}</ref>


== Породица ==
== Породица ==

Верзија на датум 31. јул 2019. у 16:12

Мирослав Лазански
Датотека:Miroslav Lazanski.jpg
Мирослав Лазански
Лични подаци
Датум рођења(1950-09-18)18. септембар 1950.(73 год.)
Место рођењаКарловац,  Југославија
Новинарски рад
НовинеПолитика
Званични веб-сајт
www.lazanski.yu1.net

Мирослав Лазански (Карловац, 18. септембар 1950) српски је писац, новинар и војнополитички коментатор. Од 2016. године је и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

Биографија

У Карловцу је завршио основну школу, у Требињу средњу, а у Загребу правни факултет. Као новинар је писао за тамошње листове Полет, Вјесник, Данас и Старт. У фебруару 1991. прешао је у Београд и почео да пише за дневни лист Политика. Осим тога, писао је и за листове Политика експрес, НИН, Вечерње новости, загребачки Старт, Катимерини, Diamond weekly и Securitarian. Написао је седам књига и аутор је десетак телевизијских серијала.

Извештавао је из ратова у Авганистану, Бејруту, Чеченији, Заиру, Либану, из ирачко-иранског сукоба, током операције Пустињска олуја, за време рата у Босни и Херцеговини, Словенији, Косову и Метохији, Либији итд.

Интервјуисао је, између осталог, команданте НАТО снага генерала Бернарда Роџерса (октобра 1982) и генерала Џона Галвина (1990). Такође је интервјуисао маршала Совјетског Савеза Сергеја Ахромејева (1982), команданта Варшавског пакта Виктора Куликова (1986), министра одбране Совјетског Савеза маршала Дмитрија Јазова (1988), комаданта ратне морнарице СССР, адмирала флоте Владимира Чернавина, председника Сиријегенерал-потпуковника и врховног комаданта Сиријске арапске армијеБашара ел Асада (2016), те још тридесетак других министара одбране и начелника генералштаба различитих армија широм света.

Колумниста је дневних новина Политика где махом пише о војним и геополитичким темама.[1]

Улазак у политику

На изборној листи кандидата Српске напредне странке за посланике у Скупштини Србије за изборе 2016, нашао се у групи нестраначких личности на листи коју предводи Александар Вучић.[2]

Именован је за амбасадора Србије у Москви у јулу 2019. године и тада престао да пише колумне за „Политику”.[3]

Породица

Владимир Лазански отац Мирослава Лазанског у униформи Југословенске војске

Његов отац Владимир Лазански (умро 2005), био је пореклом Словенац, завршио је 66. класу Војне академије у Београду.[4]

Његова тетка Биљана Плавшић је бивши председник Републике Српске.[5]

У логору Јасеновац убијени су му деда и стриц.

Награде

Референце

  1. ^ Лазански, Мирослав. „Погледи – Мирослав Лазански”. Политика. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011. 
  2. ^ Лазански на листи СНС. Политика. Приступљено 6. 3. 2016.
  3. ^ Апостоловски, Александар (29. 7. 2019). „Никад не реци збогом новинарству”. Политика. Приступљено 31. 7. 2019. 
  4. ^ Плава гробница другог рата („Вечерње новости“, 24. мај 2015)
  5. ^ Moja tetka je Biljana Plavšić
  6. ^ Мирославу Лазанском уручена Награда града за новинарство („Политика”, 19. април 2019)

Спољашње везе