Лодејноје Поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лодејноје Поље
Лодейное Поле
Север России (59).JPG

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонЛодејнопољски рејон
Основан1702.
Статус града1785.
Становништво
Становништво
 — 2014.20.283
Географске карактеристике
Координате60°44′00″ СГШ; 33°33′00″ ИГД / 60.733333° СГШ; 33.55° ИГД / 60.733333; 33.55Координате: 60°44′00″ СГШ; 33°33′00″ ИГД / 60.733333° СГШ; 33.55° ИГД / 60.733333; 33.55
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина15 м
Лодејноје Поље на мапи Русије
Лодејноје Поље
Лодејноје Поље
Лодејноје Поље на мапи Лењинградске области
Лодејноје Поље
Лодејноје Поље
Остали подаци
Поштански број187700
Позивни број(+7) 81364
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 432
ОКТМО код41 627 101 001

Лодејноје Поље (рус. Лодейное Поле) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у североисточном делу Лењинградске области и административно припада Лодејнопољском рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 20.283 становника.

Насеље је основано 1702. године, а административни статус града носи од 1785. године.

Географија[уреди]

Град Лодејноје Поље смештен је на обали реке Свир, на североистоку Лењинградске области, односно на око 246 километара североисточно од Санкт Петербурга. Град се налази на линији националног аутопута Р21 „Кола“ (део паневропског коридора Е 125) који повезује Санкт Петербург са Мурманском на далеком северу.

Историја[уреди]

Петропавловска саборна црква на фотографији Прокудина-Горског из 1916.

Пре оснивања данашњег насеља 1702. године на његовом месту постојало је неколико мањих села чији становници су се углавном бавили земљорадњом и градњом мањих дрвених бродица. Првобитно насеље је било подељено на два дела међусобно раздвојена железничком пругом. Виши део града носио је назив Мањинско поље и добио је име по локалној трговачкој породици Мањински која је била власник земље на којој је узгајан кромпир за производњу алкохола, те Лодејноје поље, део уз реку који своје име дугује управо бродовима (рус. ладья́; там строили лодьи). Модерно бродоградилиште саграђено је 1702. године по директном налогу императора Петра Великог, а радовима је руководио књаз Александар Меншиков. Првобитно бродоградилиште названо је Олоњечки пошто је територија на којој је саграђено у то време припадала Олоњечком округу. Бродоградилиште је саграђено за веома кратко време пошто је у току био Велики северни рат са Швеђанима, а први брод у Балтичкој флоти саграђен је управо овде, 22. августа 1703. године. Била је то фрегата «Штандарт» наоружана са 28 тешких топова.[1]

Одлуком императорке Катарине Велике од маја 1785. насеље је добило званичан статус царског града, садашње име и први званични грб.

Олоњечко бродоградилиште било је активно све до 1829. године, а након његовог затварања долази и до стагнације у привредном развоју самог града. На месту где је император Петар Велики боравио током градње бродоградилишта 1832. године подигнута је спомен стела. Петропавловска саборна црква, највећа грађевина у граду саграђена је 1843. у стилу касног класицизма.

Према подацима првог сверуског пописа становништва из 1897. године у Лодејном Пољу су живела 1.432 становника.

Центром Лодејнопољског рејона постаје 1927. године.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 20.674 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. ту живело 20.283 становника.[2]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
16.71517.48519.63223.21426.718[3]22.830[4]20.674[5]20.283

Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Карелия: энциклопедия: в 3 т. / гл. ред. А. Ф. Титов. Т. 2: К — П. — Петрозаводск: ИД «ПетроПресс», 2009. — 464 с. : ил.,карт. —. ISBN 978-5-8430-0125-4. стр. 104. (т. 2)
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]