Волосово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Волосово
Волосово
Volosovo churche.JPG
Волосовска црква светог Александра Невског
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВолосовски рејон
Основан1870.
Статус града1999.
Стара именаВолосва, Волосова
Становништво
Становништво
 — 2015.12.212
 — густина1.526,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате59°27′00″ СГШ; 29°29′00″ ИГД / 59.45° СГШ; 29.483333° ИГД / 59.45; 29.483333Координате: 59°27′00″ СГШ; 29°29′00″ ИГД / 59.45° СГШ; 29.483333° ИГД / 59.45; 29.483333
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина135 м
Површина8 км2
Волосово на мапи Русије
Волосово
Волосово
Волосово на мапи Лењинградске области
Волосово
Волосово
Остали подаци
Поштански број188410
Позивни број+7 81373
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 206 501
ОКТМО код41 606 101 001
Веб-сајт
volosovo-gorod.ru/

Волосово (рус. Волосово) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Лењинградске области и административно припада Волосовском рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 12.212 становника. Стаутс званичног града носи од 1999. године.

Насеље је име добило по старословенском божанству Велесу (Волосу), заштитнику поља, пашњака и шума, односно усева, стоке и дивљих животиња, а чије светилиште се налазило недалеко од савременог насеља.

Географија[уреди]

Град Волосово смештен је у централном делу Волосовског рејона, на југозападу Лењинградске области. Налази се на око 85 километара југозападно од историјског центра Санкт Петербурга, а кроз сам град пролази важна железничка пруга која Санкт Петербург повезује са Талином у Естонији.

У географском смислу град се налази на подручју Ижорског побрђа, на надморској висини од 135 метара.

Историја[уреди]

Савремено градско насеље развило се из железничке станице основане 1870. године на деоници новоотворене железничке пруге која је Санкт Петербург повезивала са Талином. Новооснована станица име је добила по истоименом оближњем селу које се у писаним изворима први пут помиње на мапи Ингерманландије из 1676. под именом Wolosowa.[1]

До значајнијег развоја насеља долази тек након 1927. године када је Волосово проглашено рејонским центром истоименог рејона. Званичан статус урбаног насеља у рангу варошице (рус. посёлок городского типа) добија 1937, а званичан статус града додељен му је 1999. године.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 12.161 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 12.212 становника.[2]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
3.5885.6417.0227.25610.250[3]11.660[4]12.161[5]12.212

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ «Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г.
  2. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]