Токсово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Токсово
Токсово, Toksova
Toksovo station - kassa 0.jpg
Локална станица
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВсеволошки рејон
Основаноко 1500.
Варошица од1963.
Становништво
Становништво
 — 2015.5.667
Географске карактеристике
Координате60°09′20″ СГШ; 30°31′30″ ИГД / 60.155556° СГШ; 30.525° ИГД / 60.155556; 30.525Координате: 60°09′20″ СГШ; 30°31′30″ ИГД / 60.155556° СГШ; 30.525° ИГД / 60.155556; 30.525
Временска зонаUTC+3
Токсово на мапи Русије
Токсово
Токсово
Токсово на мапи Русије
Токсово на мапи Лењинградске области
Токсово
Токсово
Токсово на мапи Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188664
Позивни број+7 81370
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 212 575
ОКТМО код41 612 175 051

Токсово (рус. Токсово, фин. Toksova) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Всеволошком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 5.667 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1963. године.

Географија[уреди]

Варошица Токсово смештена је у централном делу Всеволошког рејона, нешто северније од Санкт Петербурга, односно на око 24 километра од рејонског центра Всеволошка.

Насеље се налази на подручју Лемболовског побрђа Карелијске превлаке, и лежи између два ледничка језера: Кавголовског на северозападу и Хепојарви на североистоку.

Историја[уреди]

Споменик „500 година Токсова“

Први писани подаци о насељу односе се на један катастарски спис Водске пјатине Новгородске земље из 1500. године у којем се на чак четири места помиње село под именом Токсово. Насеље се на мапи први пут појављује 1580. године на Карти Карелије као село Токсова (Tocksova).[1]

Током периода шведске управе на том подручју у XVII веку Токсово се развило у значајан верски и културни центар. Године 1625. основана је Токсовска лутеранска општина, а прва лутеранска црква која је саграђена у насељу изгорела је у пожару 1704. године. Првобитна црква поново је саграђена 1757. године, али је и њу задесила слична судбина неколико деценија касније. На послетку је некадашњу цркву брвнару заменила кућа у којој је становао локални лутерански свештеник, док је на истом локалитету 1887. подигнута камена лутеранска црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу.

На етнографској мапи Санктпетербуршке губерније из 1849. године насеље је означено као село Toxowa и било је насељено углавном Ингерманланђанима (етнолошком групом која припада Финцима).

Одлуком државних власти из 1930. Токсово је службено проглашено одмаралиштем. Од 1930. до 1936. насеље је служило као административни центар Кујвозовског финског националног рејона, а потом и као седиште Токсовског рејона тадашње Лењинградске области.

Према статистичким подацима из 1940. године у насељу је постојало 511 кућа, док је уочи почетка рата на целом подручју око села живело 5.375 становника који су се углавном бавили пољопривредом.

Након рата насеље се развило као значајан центар зимских спортова, посебно за биатлон, скијашко трчање и ски скокове.

Насеље је садашњи званични статус вароши добило 13. маја 1963. године.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 6.127 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 5.677 становника.[2]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
2.7036.9507.6166.2605.699[3]5.893[4]6.127[5]5.677

У насељу се налази велики број викендица чији су власници становници Санкт Петербурга, те се лети број становника у вароши пење и до 40.000 људи.

Све до Другог светског рата доминантну популацију у вароши чинили су Финци који су тако према подацима из 1920. чинили готово 90% становништва. Број Финаца је након рата постепено опадао, а према подацима са пописа из 2002. године чинили су тек око 2% од укупне популације.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ «Карта Карелии, составленная после взятия Кексгольма, Понтусом де ла Гарди». 1580 г.
  2. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]