Бокситогорск
| Бокситогорск Бокситогорск | |
|---|---|
 Лењинов трг у центру града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Бокситогорски рејон |
| Основан | 1929. |
| Статус града | 1950. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 16.028 |
| — густина | 1.232,92 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 28′ 24″ С; 33° 50′ 53″ И / 59.473333° С; 33.848056° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 100 m |
| Површина | 13 km2 |
.svg)  Бокситогорск Бокситогорск на карти Русије | |
 Бокситогорск Бокситогорск на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187650, 187651 |
| Позивни број | +7 81366 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 403 |
| ОКТМО код | 41 603 101 001 |
| Веб-сајт | |
| boksitogorsk.org/ | |
.svg)
Бокситогорск (рус. Бокситогорск) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југоисточном делу Лењинградске области, на подручју Бокситогорског рејона чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 16.028 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Бокситогорск смештен је у западним деловима Бокситогорског рејона, на југоистоку Лењинградске области. Кроз град протиче речица Пјардомља (дужина тока 22 килметра), притока реке Сјас. Градска територија обухвата територију површине свега 13 км². Град се налази на месту где Валдајско побрђе постепено прлази у знатно нижу и равнију Тихвинску равницу, а седиште града лежи на надморској висини од око 100 метара.
Од Санкт Петербурга је удаљен око 270 километара у смеру истока. на око 11 километара северно од града пролази аутопут А114 који повезује Вологду са Новом Ладогом.
Историја
[уреди | уреди извор].png)
Историја Бокситогорска започиње 1929. године када су на подручју данашњег насеља подигнуте прве грађевине и када је започела експлоатација руде боксита која је на том подручју откривена неких пола века раније. Управо захваљујући свом рудном богатству насеље се убрзано развијало, саграђена је железница која је повезана на линију Лењинград–Вологда, а већ 1935. насеље је административно уређено као радничка варошица Бокситогорск уз железничку станицу Боксити.
Године 1938. са радом у пуном капацитету почиње Тихвински алуминијумски комбинат. Број становника је убрзано растао и већ 1940. достигао цифру десет хиљада. Годину дана касније са радом је поела и рафинерија за екстракцију тресета која се сировинама снабдевала из оближњег Ларјанског тресетишта.
Током Другог светског рата (посебно у периоду између 1941. и 1943) град је служио као велика војна болница, те као ремонтни центар за војну опрему, док је сва индустријска техника евакуирана на подручје Урала. У том је периоду у граду отворен и војни аеродром. Индустријска производња у Бокситогорску обновљена је непосредно по окончању рата.
Бокситогорск је 1950. године добио административни статус града, а као административно седиште истоименог рејона егзистира од 25. јула 1952. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 16.585 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 16.028 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 9,221 | 20,394 | 22,248 | 23,212 | 21,839[2] | 18,128[3] | 16,585[4] | 16,028 |
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]Град Бокситогорск има потписане уговоре о партнерству и сарадњи са следећим градовима:
Харјавалта (Финска)- Киукаинен (Финска)
- Накила (Финска)
Знаменити бокситогорци
[уреди | уреди извор]У Бокситогорску је 1943. године рођен совјетско-француски математичар и лауреат Абелове награде 2009. за велики допринос у развоју геометрије Михаил Громов.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови рејонске субординације (31) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (32) |
| |
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
