Подпорожје
Подпорожје Подпорожье | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Лењинградска област |
Рејон | Подпорошки рејон |
Основан | први помен 1563. |
Статус града | 1956. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 18.177 |
— густина | 605,9 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 60° 55′ 00″ С; 34° 10′ 00″ И / 60.916667° С; 34.166667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 50 m |
Површина | 30 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 187750 |
Позивни број | (+7) 81365 |
Регистарска ознака | 47 |
ОКАТО код | 41 442 |
ОКТМО код | 41 636 101 001 |
Веб-сајт | |
admpodporgp.ru/ |
Подпорожје (рус. Подпорожье) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем североистоку Лењинградске области и административно припада Подпорошком рејону чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 18.177 становника. Насеље има административни статус града од 1956. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Подпорожје смештен је на североистоку Лењинградске области, на око 265 километара североисточно од града Санкт Петербурга. Налази се на левој обали реке Свир.
Кроз град пролази деоница железничке пруге на релацији Санкт Петербург–Мурманск, те регионални магистрални друм Р37 на линији Лодејноје Поље–Витегра.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље Подпорожје у писаним изворима први пут се помиње у летописима из 1563. године.
Према статистичким подацима из 1933. године тада село Подпорожје је имало 1.675 становника. До интензивнијег развоја насеља долази након што су 1936. започели радови на градњи Горњосвирске хидроелектране (у рад пуштена тек 1951). Паралелно са радовима на хидроелектрани у селу су почели да се подижу стамбени објекти намењени радницима на електрани. Већ наредне године дотада село Подпорожје добија званични статус урбаног насеља у рангу радничке варошице (рус. рабочий посёлок).
Године 1938. Подпорожје постаје административним центром Подпорошког рејона. Насељу је 1956. додељен званични статус града.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 18.733 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 18.177 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
16.147 | 17.638 | 21.545 | 23.901 | 23.295[2] | 20.312[3] | 18.733[4] | 18.177 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Град Подпорожје има потписане уговоре о сарадњи и партнерству са следећим градовима:
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.