Светско првенство у атлетици на отвореном 1993.
 | |||
| Град домаћина | Штутгарт | ||
|---|---|---|---|
| Држава |  Немачка | ||
| Време одржавања | 13. август — 22. август 1993. | ||
| Стадион | стадиону „Готлиб Дајмлер“ | ||
| Број атлетичара | 1630 | ||
| Број држава | 187 | ||
| Број дисциплина | 44 (24 м. и 20 ж.) | ||
| |||
Четврто Светско првенство у атлетици на отвореном у организацији ИААФ одржано је од 13. до 22. августа 1993. на стадиону „Готлиб Дајмлер“ у Штутгарту (Немачка). Од тада се првенства одржавају сваке две године.
Број дисциплина се повећао у односу на претходно Првенство у Токију 1991. У програм је уврштен троскок за жене, тако да се број дисциплина повећао на 44 (24 у мушкој и 20 у женској конкуренцији).
Учествовало је 1.689 такмичара из 187 земаља.
Иако су Американци доминирали првенством (13 златних, 7 сребрних и 5 бронзаних медаље), три резултата британских атлетичара била су у центру пажње. Колинс Џексон на 110 м препоне и Сали Ганел на 400 м препоне поставили су светске рекорде, а Линфорд Кристи је прекинуо доминацију Карла Луиса на 100 метара.
Троструки светски првак Грег Фостер није успео да се квалификује за Штутгарт, а Колин Џексон био је у животној форми. Његов резултат од 12,91 био је најбољи резултат на свету све до 2006, када је Кинез Љу Сјанг истрчао 12,88.
Подвиг је остварила и Сали Ганел. Она је на ниским препонама водила велику борбу са Американком Сандром Фармер Патрик. Све је решено у последњих 40 метара, када је захваљујући сјајном финишу Ганелова победила резултатом 52,74
Линфорд Кристи постао је први неамериканац који је славио у најатрективнијој дисциплини. Резултатом 9,87 био је само стотинку спорији од тадашњег светског рекорда. Иза себе је оставио Американце Андреа Кејсона и Денија Мичела док је Карл Луис, дотада најбржи спринтер, био тек четврти.
Јамајчанка Мерлин Оти, „вечита друга“, победила је у трци на 200 метара. У трци на 100 метара, у фото-финишу је изгубила од Американке Гејл Диверс.
На средњим пругама златне медаље су освојиле три Кинескиње: Љу Дунг (1500 м), Ћу Јунсја (3000 м) и Ванг Ђунсја (10.000 м).
Сергеј Бупка је четврто злато освојио скоком од тачно шест метара. Мајкл Џонсон ја на 400 метара био бржи од светског рекордера Харија Буча Рејнолдса, а Хавијер Сотомајор прескочио је 2,40 метара у скоку увис. Вернер Гинтер је освојио треће, а Ларс Ридл друго злато у низу.
Џеки Џојнер-Керси била је најбоља седмобојка а после олимпијског злата у Барселони 1992. Јан Железни је такође освојио златни медаљу.
Оборена су четири светска рекорда, два у мушкој конкуренцији (100 м препоне, и у штафета 4х400 м) и два у женској (400 м препоне и троскоку), а у штафети 4х100 м) за мушкарце изједначен је светски рекорд. Постигнуто је једанаест континенталних, шеснаест националних и 11 рекорда светских првенства (у неким дисциплинама по неколико пута).
Земље учеснице[уреди | уреди извор]
На Светском првенству на отвореном 1993. учествовало је 1.630 атлетичара из 187 земаља. Број спортиста одређене земље дат је у загради поред њеног имена.[1]
Резултати такмичења[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Легенда: СР' = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Рекорд Јужне Америке, САР: рекорд Северне Америке, АФР: рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, СРС = Светски рекорд сезоне (најбоље време сезоне на свету), ЛРС = Лични рекорд сезоне (најбоље време сезоне), НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Жене[уреди | уреди извор]
Легенда: СР' = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Рекорд Јужне Америке, САР: рекорд Северне Америке, АФР: рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, СРС = Светски рекорд сезоне (најбоље време сезоне на свету), ЛРС = Рекорд сезоне (најбоље време сезоне), НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
| Медаље земље домаћина |
Биланс медаља, мушкарци[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, жене[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, укупно[уреди | уреди извор]
| Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. |  Сједињене Државе |
13 | 7 | 5 | 25 |
| 2. |  Кина |
4 | 2 | 2 | 8 |
| 3. |  Русија |
3 | 8 | 5 | 16 |
| 4. |  Кенија |
3 | 3 | 4 | 10 |
 Уједињено Краљевство |
3 | 3 | 4 | 10 | |
| 6. | Немачка |
2 | 2 | 4 | 8 |
| 7. |  Шпанија |
2 | 1 | 2 | 4 |
| 8. |  Куба |
2 | 1 | - | 3 |
| 9. |  Финска |
1 | 2 | - | 3 |
| 10. |  Јамајка |
1 | 1 | 3 | 5 |
| 11. |  Украјина |
1 | 1 | 2 | 4 |
| 12. |  Етиопија |
1 | 1 | 1 | 3 |
| 13. |  Намибија |
1 | 1 | - | 2 |
| 14. |  Алжир |
1 | - | 1 | 2 |
 Јапан |
1 | - | 1 | 2 | |
| 16. |  Чешка |
1 | - | - | 1 |
 Мозамбик |
1 | - | - | 1 | |
 Норвешка |
1 | - | - | 1 | |
 Швајцарска |
1 | - | - | 1 | |
 Таџикистан |
1 | - | - | 1 | |
| 21. |  Италија |
- | 3 | 1 | 4 |
| 22. |  Белорусија |
- | 2 | 2 | 4 |
| 23. |  Аустралија |
- | 1 | - | 1 |
 Ирска |
1 | - | 1 | ||
 Казахстан |
1 | - | 1 | ||
 Пољска |
- | 1 | - | 1 | |
 Португалија |
- | 1 | - | 1 | |
 Замбија |
- | 1 | - | 1 | |
| 29. |  Аустрија |
- | - | 1 | 1 |
 Бугарска |
- | - | 1 | 1 | |
 Данска |
- | - | 1 | 1 | |
 Канада |
- | - | 1 | 1 | |
 Холандија |
- | - | 1 | 1 | |
 Мађарска |
- | - | 1 | 1 | |
 Румунија |
- | - | 1 | 1 | |
 Сомалија |
- | - | 1 | 1 | |
| Укупно {34} | 44 | 44 | 45 | 133 |
