Пређи на садржај

Смеђа боја

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Смеђе)
Смеђа боја
Кординате боје
Хексадецимални#804000
РеференцаБез референце
Смеђа
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: 993300
РГБ запис (r, g, b): (153, 51, 0)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (0, 67, 100, 40)
ХСВ запис (h, s, v): (20°, 100%, 60%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].
Нијансе боје

Смеђа, кафена или браон боја је топла терцијална боја.[1][2][3] Терцијалне боје настају мешањем једне од основних боја са њеном комплементарном бојом, у овом случају мешањем црвене и зелене.[4] Њена РГБ вредност је 150, 75, 0, а хексадецимални запис гласи 964B00.

Смеђа боја има различите називе у зависности од језика. У многим земљама назива се као боја кафе, српски назив кафена, затим боја кестења, чоколаде, леопарда, карамеле, цимета и слично.

Смеђа боја се широко среће у природи, дрвету, земљишту, боји људске косе, боји очију и пигментацији коже. Смеђа је боја тамног дрвета или богатог тла.[5]

Према истраживањима јавног мњења у Европи и Сједињеним Државама, смеђа је најмање омиљена боја јавности; често се повезује са једноставношћу, рустикалношћу, изметом и сиромаштвом,[6] иако има и позитивне асоцијације које укључују печење, топлоту, дивље животиње и јесен.

Историја и уметност

[уреди | уреди извор]

Древна историја

[уреди | уреди извор]

Браон се у уметности користила од праисторије. Слике које користе умбер, природни глинени пигмент састављен од оксида гвожђа и оксида мангана, датиране су на 40.000 година пре нове ере.[7] Слике смеђих коња и других животиња пронађене на зидовима пећине Ласко старе су око 17.300 година. Женске фигуре на сликама древних египатских гробница имају смеђу кожу, обојену умбером. Светло жута је често коришћена на осликаним грчким амфорама и вазама, било као позадина за црне фигуре, или обрнуто.

У Старом Риму, смеђа одећа је била повезана са нижим слојевима или варварима. Термин за плебејце, или урбану сиротињу, био је „пулати“, што је дословно значило „они обучени у смеђе“.[8]

Посткласична историја

[уреди | уреди извор]

У средњем веку браон хаљине су носили монаси фрањевачког реда, као знак своје понизности и сиромаштва. Од сваке друштвене класе се очекивало да носи боју која одговара њиховом положају; а сива и смеђа су биле боје сиротиње. Расет је била груба домаћа тканина направљена од вуне и обојена врбом и мареном да би добила пригушену сиву или браон нијансу. По статуту из 1363. године, сиромашни Енглези су морали да носе црвенкасту боју. Средњовековна песма Piers Plowman описује честитог хришћанина:[9]

And is gladde of a goune of a graye russet
As of a tunicle of Tarse or of trye scarlet.

Уметници су почели да далеко више користе смеђу боју када је уљано сликарство постало популарно у касном петнаестом веку. Током ренесансе, уметници су углавном користили четири различите смеђе боје; сирови умбер, тамно смеђа глина ископана из земље око Умбрије, у Италији; сирова сијена, црвенкасто-браон земља ископана у близини Сијене, у Тоскани; спаљени умбер, умбријска глина загревана док не добије тамнију нијансу, и спаљена сијена, загревана док не постане тамноцрвенкастосмеђа. У северној Европи, Јан ван Ајк је на својим портретима приказао богате земљане смеђе боје како би истакао светлије боје.

Модерна историја

[уреди | уреди извор]

17. и 18. век

[уреди | уреди извор]

У 17. и 18. веку се највише употребљавала смеђа боја. Каравађо и Рембрант Ван Рајн користили су браон боје да би створили кјароскуро ефекте, где се субјект појавио из мрака. Рембрант је такође додао умбер у приземне слојеве својих слика јер је промовисао брже сушење. Рембрант је такође почео да користи нови смеђи пигмент, назван Касел земља или Келнска земља. Ово је била природна земљана боја састављена од преко деведесет посто органске материје, као што су земља и тресет. Користили су је Рубенс и Ентони ван Дајк, а касније је постала позната као Ван Дајк браон.

Браон у науци и природи

[уреди | уреди извор]

Смеђа је тамно наранџаста боја, настала комбиновањем црвене, жуте и црне.[10] Може се сматрати тамно наранџастим, али се може направити и на друге начине. У RGB моделу боја, који користи црвену, зелену и плаву светлост у разним комбинацијама за прављење свих боја на компјутерским и телевизијским екранима, настаје мешањем црвене и зелене светлости.

У смислу видљивог спектра, „браон“ се односи на нијансе дугих таласних дужина, жуте, наранџасте или црвене, у комбинацији са ниском осветљеношћу или засићеношћу.[11] Пошто смеђа може да покрива широк спектар видљивог спектра, користе се сложени придеви као што су црвено браон, жућкасто браон, тамно браон или светло браон.

Као боја ниског интензитета, смеђа је терцијарна боја: мешавина три суптрактивне примарне боје је браон ако је садржај цијан низак. Браон постоји као перцепција боје само у присуству светлије контрасне боје.[12] Жути, наранџасти, црвени или ружичасти објекти се и даље перципирају као такви ако је општи ниво осветљења низак, упркос томе што рефлектују исту количину црвене или наранџасте светлости као што би браон објекат у нормалним условима осветљења.

Смеђе очи

[уреди | уреди извор]

Уз неколико изузетака, сви сисари имају браон или тамно пигментисане дужице.[14] Код људи, смеђе очи су резултат релативно високе концентрације меланина у строми дужице, што доводи до апсорпције светлости краћих и дужих таласних дужина,[15][16] а у многим деловима света, то је скоро једина присутна боја дужице.[17] Тамни пигмент смеђих очију је најчешћи у Источној Азији, Југоисточној Азији, Јужној Азији, Западној Азији, Океанији, Африци, Америци итд. као и деловима Источне Европе и Јужне Европе.[18] Већина људи на свету има тамно смеђе очи. Светло или средње пигментисане смеђе очи су уобичајене у Европи, Авганистану, Пакистану и Северној Индији, као и у неким деловима Блиског истока. (Погледајте боју очију).

Симболика и примена

[уреди | уреди извор]

Смеђа боја симболише природу и плодност земљишта. Психолози тврде да ентеријер ове боје не утиче повољно на креативност, али зато одише удобношћу. У модној индустрији, смеђа боја има негативну конотацију, будући да асоцира на сиромаштво, те готово никада није повезана са гламурним и луксузним животом. Такође, будући да су смеђа одела била препознатљив одевни знак за нацисте, након Другог светског рата, ова боја је дуго била непожељна у модном свету.[4]

Смеђа боја косе је, након црне, друга најзаступљенија боја косе на свету.[19] Очи смеђе боје захваљујући већој концентрацији меланина су најзаступљеније од свих других боја, а најчешће се сусреће у северној и средњој Европи.[20]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shorter Oxford English Dictionary, (2002), Oxford University Press.
  2. ^ Webster's New World Dictionary of the American Language: "A combination of red, blue, and yellow."
  3. ^ Oxford English Dictionaries On-LIne: "Of a colour produced by mixing red, yellow, and blue, as of dark wood or rich soil"
  4. ^ а б „Волим све што је боје чоколаде, а посебно чоколаду!”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2014. г. , ana2cats.com. Приступљено 30. августа 2016.
  5. ^ Shorter Oxford English Dictionary; "of a colour produced by mixing red, yellow, and blue, as of dark wood or rich soil"
  6. ^ Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur' -effets et symboliiques. стр. 212—223. .
  7. ^ Varichon, Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples. p. 254.
  8. ^ Eva Heller, Psychologie de la couleur: Effets et symboliques. p. 219
  9. ^ R. H. Britnell (1986). Growth and decline in Colchester, 1300–1525Неопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. стр. 55–77. ISBN 978-0-521-30572-3. 
  10. ^ Shorter Oxford Dictionary, (2002).
  11. ^ "Some Experiments on Color", Nature 111, 1871, in John William Strutt (Lord Rayleigh) (1899). Scientific Papers. University Press. 
  12. ^ "Color Vision", in Feynman, Richard (1964). The Feynman Lectures on Physics. Addison Wesley Longman. 
  13. ^ G. M. Johnson and M. D. Fairchild, "Visual psychophysics and color appearance," (chapter) in CRC Digital Color Imaging Handbook, 115–171 (2003).
  14. ^ Blue eyes in lemurs and humans: same phenotype, different genetic mechanism Am J Phys Anthropol. 2009
  15. ^ Fox, Denis Llewellyn (1979). Biochromy: Natural Coloration of Living Things. University of California Press. стр. 9. ISBN 0-520-03699-9. 
  16. ^ Eiberg, H.; Mohr, J. (1996). „Assignment of genes coding for brown eye colour (BEY2) and brown hair colour (HCL3) on chromosome 15q”. Eur. J. Hum. Genet. 4 (4): 237—41. PMID 8875191. S2CID 26700451. doi:10.1159/000472205. 
  17. ^ Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) SKIN/HAIR/EYE PIGMENTATION, VARIATION IN, 1; SHEP1 -227220
  18. ^ Sulem, Patrick; Gudbjartsson, Daniel F; Stacey, Simon N; Helgason, Agnar; Rafnar, Thorunn; Magnusson, Kristinn P; Manolescu, Andrei; Karason, Ari; et al. (2007). „Genetic determinants of hair, eye and skin pigmentation in Europeans”. Nat. Genet. 39 (12): 1443—52. PMID 17952075. S2CID 19313549. doi:10.1038/ng.2007.13. 
  19. ^ Race - Hair, др Ц. Џорџ Боери, webspace.ship.edu. Приступљено 30. августа 2016.
  20. ^ What color are your eyes exactly? Које боје су заправо ваше очи?, www.edow.com, 25. август 2010. Приступљено 30. августа 2016.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]