Стражица (град)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Стражица
буг. Стражица
С. Стражица.jpg

Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластВеликотрновска област
Становништво
Становништво
 — 5.446 (2.010 )
 — густина109 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°13′59″ СГШ; 25°58′01″ ИГД / 43.233° СГШ; 25.967° ИГД / 43.233; 25.967Координате: 43°13′59″ СГШ; 25°58′01″ ИГД / 43.233° СГШ; 25.967° ИГД / 43.233; 25.967
Апс. висина90 m
Површина50,07 km2
Стражица на мапи Бугарске
Стражица
Стражица
Стражица на мапи Бугарске
Веб-сајт
www.strazhitsa.e-gov.bg

Стражица (буг. Стражица) град је у Републици Бугарској, у северном делу земље, седиште истоимене општине Стражица у оквиру Великотрновске области.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај: Стражица се налази у северном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 260 km источно, а од средишта области, Великог Трнова, град је удаљен 40 km североисточно.

Рељеф: Област Стражице се налази у југоисточном ободу Влашке низије. Град се сместио у бреговитом подручју, на приближно 90 m надморске висине. Крај око град се назива Големом Реком.

Клима: Клима у Стражици је континентална.

Воде: Око Стражице има и више мањих водотока.

Историја[уреди | уреди извор]

Област Стражице је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Стражице је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија
1965.1975.1985.1992.2001.
4,0975,0295,3925,5545,278

По проценама из 2010. године Стражица је имала око 5.500 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православна.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]