Габрово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Габрово
буг. Габрово
Dormition of the Most Holy Mother of God Church Gabrovo TB1-croped.jpg
Габрово
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Габровска област
Становништво
Становништво
 — 01.03.2007 72.352
Географске карактеристике
Координате 42°52′00″ СГШ; 25°20′00″ ИГД / 42.866667° СГШ; 25.333333° ИГД / 42.866667; 25.333333Координате: 42°52′00″ СГШ; 25°20′00″ ИГД / 42.866667° СГШ; 25.333333° ИГД / 42.866667; 25.333333
Ндм. висина 576 м
Габрово на мапи Бугарске
Габрово
Габрово
Остали подаци
Градоначелник Богомил Белчев
Веб-сајт
www.gabrovo.bg

Габрово је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште Габровске области и општине Габрово.

Природни услови[уреди]

Град Габрово се налази у средишњем делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 250 km. Град је близу градова: Трјавна (буг. Трявна, 18 km), Дрјаново (буг. Дряново, 20 km) и Севлијево (буг. Севлиево, 27 km).

Област Габрова налази се у северној подгорини планиског ланца Балкан, овде познатог као Шипенски Балкан. Град се котлини на надморској висини од 390-400 m. Кроз град протиче река Јантра.

Клима у граду је континентална.

Историја[уреди]

Област Габрова је била насељена у време антике и средњег века. Крајем 14. века овоим подручјем загосподарили су Турци Османлије. Планински карактер подручја и удаљеност од тадашњих средишта којима су господарили Турци натерала је велики број Бугара да овде потраже заклон. Временом је насеље расло бројчано и економски и постало важно стециште развоја бугарског идентитета. Почетком 19. века Габрово је било једно од средишта бугарског народног препорода, а многе градске установе које су тад основане спадају у најстарије такве врсте у земљи.

1860. године Габрово је добило звање града, а 1878. године прикључено је новооснованој држави Бугарској. Крајем 19. века и почетком 20. века град је био једно од привредно најјачих средишта у земљи, али је касније, са развојем насеља уз главне државне саобраћајнице, значај Габрова почео да опада. Било је ту 1894. године 7809 становника.

Срби у Габрову[уреди]

Бугарску историјску књигу купили су 1836. године у влашком граду Браили (Ибраилу), читаоци из Габрова: Симеон Априловић, Христифор Соколовић, Георгије Радовић и неколико Бугара.[1]

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2007. године град Габрово имао је 64.749 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су малобројни Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна.

Занимљивости[уреди]

Габрово је члан је ФЕКГ-a (Фондација европских карневалских градова).

У близини Габрова налазе се Етара и Трјавна, градићи са веома добро очуваном балканском архитектуром и урбанизмом.

Личности[уреди]

Градови побратими[уреди]

Збирка слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  1. ^ Иван Кајданов: "Краткоје начертаније на всеобчћата историја", Будум 1836. године