Фасциолијаза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фасциолијаза
лат. Fascioliasis
Класификација и спољашњи ресурси
Fasciola hepatica
ICD-10 B66.3
ICD-9

121.3

DiseasesDB = 4757
eMedicine ped/760
MeSH D005211

Фасциолијаза је обољење које узрокују метиљи Fasciola hepatica и Fasciola gigantica. У Европи, Северној Америци, Јужној Америци и Океанији од већег значаја је само паразит Fasciola hepatica, док су оба подједнако заступљена у многим областима Азије и Африке.[1]

Примарни домаћини ових метиља су најчешће овце, козе и говеда, мада се као преносиоци помињу и магарци и свиње у Боливији,[2] пацови на Корзици,[3] нутрије у Француској[4] и друге дивље животиње. У Индији је забележен случај оболевања слонова, а узрочник је био паразит Fasciola jacksoni.[5]

Човек се инфицира конзумирањем заражене воде и хране биљног и животињског порекла.[6] Ларве из црева одлазе у јетру, где сазревају, и као одрасле јединке пролазе кроз жучне путеве и лежу јаја која опет доспевају у танко црево и тако започињу нови животни циклус. Читав тај процес се у суштини састоји од две фазе: паренхималне и билијарне.[7] Светска здравствена организација је објавила да је 1995. године од фасциолијазе боловало 2,4 милиона људи широм света и да за 180 милиона особа постоји ризик од инфекције.[8]

Клиничка слика[уреди]

Код људи болест пролази кроз четири фазе: инкубациону, инвазивну или акутну, латентну и хроничну или опструктивну.[9] У половини случајева инфестација пролази асимптоматски. Најчешће се јављају повишена телесна температура, бол у трбуху, хепатомегалија (увећана јетра), спленомегалија (увећана слезина), малаксалост, мучнина, повраћање, наузеа, дијареја, некада жутица, губитак апетита и телесне тежине, уртикарија и сл.[10]

Код хроничне инфекције може настати холангитис са билијарним коликама, а ређе и симптоми упале панкреаса.

Дијагноза и лечење[уреди]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, прегледа крви и столице, серолошких тестова, испитивања функције јетре, ултразвука и компјутеризоване томографије.

Током лечења се примењују антихелминтици: битионол, празиквантел и триклабендазол.[10]

Референце[уреди]

  1. Mas-Coma, S., Bargues, M.D., Valero, M.A., 2005. Fascioliasis and other plant-borne trematode zoonose. Int. J. Parasitol. 35, 1255–1278.}-
  2. Mas-Coma, S., Rodriguez, A., Bargues, M.D., Valero, M.A., Coello, J., Angles, R., 1998. Secondary reservoir role of domestic animals other than sheep and cattle in fascioliasis transmission on the northern Bolivian Altiplano. Res. Rev. Parasitol. 57, 39–46.
  3. Mas-Coma, S., Fons, R., Feliu, C., Bargues, M.D., Valero, M.A., Galán-Puchades, M.T., 1988. Small mammals as natural definitive hosts of the liver fluke, Fasciola hepatica Linnaeus, 1758 (Trematoda: Fasciolidae): a review and two new records of epidemiologic interest on the island of Corsica. Rivista di Parassitologia 5, 73–78.
  4. Menard, A., Agoulon, A., L’Hostis, M., Rondelaud, D., Collard, S., Chauvin, A., 2001. Myocastor coypus as a reservoir host of Fasciola hepatica in France. Vet. Res. 32, 499–508.
  5. Singh, K.P., Srivastava, V.K., Prasad, A. and Pandey, A.P., 1994. Pathology due to Fasciola jacksoni in Indian elephants Elephas indicus. Ind. J. Anim. Scien. 64, 802–804.
  6. Torgerson, P., Claxton, J., 1999. Epidemiology and control. In: Dalton, J.P. (Ed.), Fasciolosis. CAB International Publishing, Wallingford, pp. 113–149.
  7. Dubinský, P., 1993. Trematódy a trematodózy. In: Jurášek, V., Dubinský, P. a kolektív, Veterinárna parazitológia. Príroda a.s., Bratislava, 158–187.
  8. Anonymus 1995. Control of Foodborne Trematode Infections. WHO Technical Series No. 849. WHO, Geneva, 157 pp.
  9. Mas-Coma, S., Bargues, M.D., Esteban, J.G., 1999. Human fasciolosis. In: Dalton, J.P. (Ed.), Fasciolosis. CAB International Publishing, Wallingford, pp. 411–434.
  10. 10,0 10,1 „Фасциолијаза”. Приступљено 25. 3. 2008.. 


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).