Фасциолијаза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фасциолијаза
лат. Fascioliasis
Класификација и спољашњи ресурси

Fasciola hepatica
ICD-10 B66.3
ICD-9

121.3

DiseasesDB = 4757
eMedicine ped/760
MeSH D005211

Фасциолијаза је обољење које узрокују метиљи Fasciola hepatica и Fasciola gigantica. У Европи, Северној Америци, Јужној Америци и Океанији од већег значаја је само паразит Fasciola hepatica, док су оба подједнако заступљена у многим областима Азије и Африке.[1]

Примарни домаћини ових метиља су најчешће овце, козе и говеда, мада се као преносиоци помињу и магарци и свиње у Боливији,[2] пацови на Корзици,[3] нутрије у Француској[4] и друге дивље животиње. У Индији је забележен случај оболевања слонова, а узрочник је био паразит Fasciola jacksoni.[5]

Човек се инфицира конзумирањем заражене воде и хране биљног и животињског порекла.[6] Ларве из црева одлазе у јетру, где сазревају, и као одрасле јединке пролазе кроз жучне путеве и лежу јаја која опет доспевају у танко црево и тако започињу нови животни циклус. Читав тај процес се у суштини састоји од две фазе: паренхималне и билијарне.[7] Светска здравствена организација је објавила да је 1995. године од фасциолијазе боловало 2,4 милиона људи широм света и да за 180 милиона особа постоји ризик од инфекције.[8]

Клиничка слика[уреди]

Код људи болест пролази кроз четири фазе: инкубациону, инвазивну или акутну, латентну и хроничну или опструктивну.[9] У половини случајева инфестација пролази асимптоматски. Најчешће се јављају повишена телесна температура, бол у трбуху, хепатомегалија (увећана јетра), спленомегалија (увећана слезина), малаксалост, мучнина, повраћање, наузеа, дијареја, некада жутица, губитак апетита и телесне тежине, уртикарија и сл.[10]

Код хроничне инфекције може настати холангитис са билијарним коликама, а ређе и симптоми упале панкреаса.

Дијагноза и лечење[уреди]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, прегледа крви и столице, серолошких тестова, испитивања функције јетре, ултразвука и компјутеризоване томографије.

Током лечења се примењују антихелминтици: битионол, празиквантел и триклабендазол.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ Mas-Coma, S., Bargues, M.D., Valero, M.A., 2005. Fascioliasis and other plant-borne trematode zoonose. Int. J. Parasitol. 35, 1255–1278.}-
  2. ^ Mas-Coma, S., Rodriguez, A., Bargues, M.D., Valero, M.A., Coello, J., Angles, R., 1998. Secondary reservoir role of domestic animals other than sheep and cattle in fascioliasis transmission on the northern Bolivian Altiplano. Res. Rev. Parasitol. 57, 39–46.
  3. ^ Mas-Coma, S., Fons, R., Feliu, C., Bargues, M.D., Valero, M.A., Galán-Puchades, M.T., 1988. Small mammals as natural definitive hosts of the liver fluke, Fasciola hepatica Linnaeus, 1758 (Trematoda: Fasciolidae): a review and two new records of epidemiologic interest on the island of Corsica. Rivista di Parassitologia 5, 73–78.
  4. ^ Menard, A., Agoulon, A., L’Hostis, M., Rondelaud, D., Collard, S., Chauvin, A., 2001. Myocastor coypus as a reservoir host of Fasciola hepatica in France. Vet. Res. 32, 499–508.
  5. ^ Singh, K.P., Srivastava, V.K., Prasad, A. and Pandey, A.P., 1994. Pathology due to Fasciola jacksoni in Indian elephants Elephas indicus. Ind. J. Anim. Scien. 64, 802–804.
  6. ^ Torgerson, P., Claxton, J., 1999. Epidemiology and control. In: Dalton, J.P. (Ed.), Fasciolosis. CAB International Publishing, Wallingford, pp. 113–149.
  7. ^ Dubinský, P., 1993. Trematódy a trematodózy. In: Jurášek, V., Dubinský, P. a kolektív, Veterinárna parazitológia. Príroda a.s., Bratislava, 158–187.
  8. ^ Anonymus 1995. Control of Foodborne Trematode Infections. WHO Technical Series No. 849. WHO, Geneva, 157 pp.
  9. ^ Mas-Coma, S., Bargues, M.D., Esteban, J.G., 1999. Human fasciolosis. In: Dalton, J.P. (Ed.), Fasciolosis. CAB International Publishing, Wallingford, pp. 411–434.
  10. ^ а б „Фасциолијаза“ Приступљено 25. 3. 2008.. 



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).