Црква Светог арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику
Црква Светог арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Буковик |
Општина | Аранђеловац |
Држава | Србија |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
www |
Црква Светог арханђела Гаврила у Буковику, насељеном месту на територији општине Аранђеловац, припада епархији шумадијској Српске православне цркве. Црква заједно са спомен-чесмом представља непокретно културно добро као споменик културе, решењем Владе Републике Србије бр. 71/94 од 6. децембра 2005. године, Сл. Гл. РС бр. 108 од 06.12.2005. године.[1]
Црква посвећена Сетом арханђелу Гаврилу подигнута је 1832. године на темељима раније средњовековне цркве. Везује се за проту Атанасију Антонијевића, који је заклео учеснике Првог српског устанка и сматра се централном личношћу збора у Орашцу. После устанка црква је спаљена након чега су је мештани обновили.
Архитектура
[уреди | уреди извор]Црква је једнобродна грађевина димензија 6x18m, са издвојеном полигоналном апсидом на источној страни и накнадно изграђеним звоником. Зидана је у камену, ојачана луцима и засведена. Кровна конструкција прекривена је лименим таблама. Једноставни ритам фасадне обраде нарушен је плитком рељефном орнаментиком испод кровног венца, изведеном у малтеру.
У цркви су постојала три дрвена иконостаса. Први је сликао Живко Павловић „молер пожаревачки”, који је половином 19. века радио на многим црквама у овом делу Србије. Затим је иконостас живописао иконописац Светислав Ђурић, који је по избору тема и распореду следио стари иконостас. Приликом последње реконструкције цркве, 2014. године постављен је иконостас од белог венчачког мермера.
На спољашњој страни северног зида цркве налази се спомен плоча која сведочи о историјском догађају везаном за проту Атанасија Буковичког.
Спомен чесма на улазу у порту је такође од великог историјског значаја за овај крај. Направљена је 1927. године за време краља Александра I Карађорђевића, од камених блокова, а у спомен устаницима и палим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године.
Овде је сахрањен књижевник Данко Поповић.
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Црква Св. Арханђела Гаврила”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 06. 01. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Боривоје Радић, Предраг Пајкић, Знаменитости Шумадије, Завод за заштиту споменика културе и Јефимија, Крагујевац 2007, 220-224
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Епархија шумадијска
- Републички завод за заштиту споменика културе — Београд
- „Културно наслеђе”. Аранђеловац. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 06. 01. 2019.