Шитаке печурка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Шитаке печурка (лат. Lentinula edodes) јестива је печурка која потиче из Источне Азије, а гаји се и користи у многим азијским земљама као храна и лек у традиционалној медицини.[1]

Таксономија и назив[уреди]

Мајлс Џозеф Беркли је печурку први научно описао као Agaricus edodes 1877. године,[2] а Дејвид Пеглер је сместио гљиву у ред Lentinula 1976. године.[3] Гљива је кроз своју таксономску историју добијала различите називе.[4]

Назив шитаке потиче од јапанског имена ове печурке — шитаке (椎茸). Ши у јапанском језику означава стабло Castanopsis cuspidata, које се у облику пањева користи као подлога за узгајање, док таке значи печурка.

Узгајање[уреди]

Шитаке се професионално узгаја на различитим облицима белогоричног дрвећа или на супстрату базираном на пиљевини белогоричног дрвећа с разним додацима. Због осетљивости супстрата на контаминацију другим организмима, као и спорости раста мицелија, шитаке супстрат је потребно пре насељавања стерилизовати, за разлику од супстрата који се употребљава за узгајање неких других врста гљива где је пастеризација довољна.[5]

Хранљивост[уреди]

100 грама свежих шитаке печурака обезбеђује 34 калорија и садржи 90 % воде, 7 % угљених хидрата, 2 % протеина и мање од 1 % масти. Сирове шитаке су богат извор витамина Б (20 % више од дневне вредности) и садрже умерене нивое неких хранљивих минерала. Када се осуше до 10 % воде, садржај многих хранљивих материја знатно се повећава.

Као и све печурке, шитаке производе витамин Д2 након излагања њиховог унутрашњег ергостерола ултраљубичастим Б (УВБ) зрацима који потичу од сунчеве светлости или од широкопојасних УВБ флуоресцентних цеви.

Лековитост[уреди]

Екстракти из различитих лековитих гљива (Lentinus edodes, Grifola frondosa и Coriolus (Trametes) versicolor), посебно њихове одговарајуће мешавине, важне су за одабирање најбољих међу њима за третман или чак превенцију различитих патолошких аберација, укључујући и рак.

Референце[уреди]

  1. „Shiitake Mushroom”. 
  2. Беркли М.Ј. (1877). „Enumeration of the fungi collected during the Expedition of H.M.S. 'Challenger', 1874–75. (Third notice)”. Botanical Journal of the Linnean Society. 16 (89): 38—54. doi:10.1111/j.1095-8339.1877.tb00170.x. 
  3. Pegler D. (1975). „The classification of the genus Lentinus Fr. (Basidiomycota)”. Kavaka. 3: 11—20. 
  4. „GSD Species Synonymy: Lentinula edodes (Berk.) Pegler”. Species Fungorum. CAB International. Приступљено 2015-03-09. 
  5. Leatham GF. (1982). „Cultivation of shiitake, the Japanese forest mushroom, on logs: A potential industry for the United States” (PDF). Forest Products Journal. Forest Products Research Society. 32 (8): 29—35. 

Литература[уреди]

  • Stamets, P. (2000). Growing Gourmet and Medicinal Mushrooms (3rd изд.). Berkeley, California: Ten Speed Press. ISBN 1-58008-175-4.