Еторе Месина

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Etore Mesina)
Еторе Месина

Еторе Месина 2012. године
Еторе Месина 2012. године

Личне информације
Датум рођења (1959-09-30)30. септембар 1959.(56 год.)
Место рођења Катанија (Италија)
Држављанство  Италија
Позиција тренер
Про каријера 1980— (тренерска)
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1980—1982
1982—1983
1983—1989
1989—1993
1992—1997
1997—2002
2002—2005
2005—2009
2009—2011
2011—2012
2012—2014
2014—
2015—
Местре (јуниор.)
Удине (пом.)
Виртус Болоња (пом.)
Виртус Болоња
Италија
Виртус Болоња
Тревизо
ЦСКА Москва
Реал Мадрид
Лос Анђелес лејкерси (кон.)
ЦСКА Москва
Сан Антонио спарси (пом.)
Италија

Еторе Месина (итал. Ettore Messina; рођен 30. септембра 1959, Катанија на Сицилији, Италија) је италијански кошаркашки тренер. Тренутно ради као помоћни тренер Сан Антонио спарса.

Тренерска каријера[уреди]

Тренерску каријеру започео је већ са 17. година када је водио јуниоре КК Рејер Венеција (1976-1980). КК Суперга Местре ангажовала га за јуниорског тренера (1980-1982) а неколико година касније постао је помоћни тренер у екипи Удина где је сарађивао са тренером Масимом Мањаном. Године 1983. прелази у КК Виртус Болоња где је радио као помоћни тренер и тренер јуниорске екипе, у том периоду три пута је проглашен за јуниорског тренера године (1984, 1985, 1986). Сарађивао је са тренерима Сандром Гамбом, Албертом Бучијем и Бобијем Хилом кога је и наследио на месту првог тренера пред почетак сезоне 1989/90.

Прву сезону као главни тренер Виртуса памтиће по освојеном Купу Италије и освојеном првом европском трофеју за КК Виртус, победник Купа купова. После успешне сезоне 1992/93. када је освојио шампионат Италије и поново Куп Италије, Месина је именован за првог тренера репрезентације Италије са којом је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 1997. у Барселони. Са репрезентацијом Италије освојио је и златну медаљу на Медитеранским играма 1993. године и сребрну медаљу на Играма добре воље у САД, 1994. године.

Повратак у Болоњу означио је почетак нових успеха: 1998. године освојена је Евролига и првенство Италије; 1999. године освојен Куп Италије; 2001. година, ремек дело, освојена титула првака Италије, освојена Евролига и поново Куп Италије; 2002. године осваја последњи трофеј са екипом из Болоње, победом над КК Монтепаски из Сијене поново осваја Куп Италије. У првој сезони као тренер Бенетона из Тревиза (2002/03) осваја првенство Италије, Куп Италије, Суперкуп Италије и финалиста је Евролиге. Касније је освојио још два Купа са Бенетоном.

У јуну 2005. поствљен је за тренера московског ЦСКА.[1] Са њима проводи наредне четири сезоне и доводи клуб до четири узастопна Евролигашка финала, две титуле првака Европе, четири титуле првака Русије и два наслова у Купу Русије. У јуну 2009. је постављен за тренера мадриског Реала и са њима се задржао до марта 2011. када је поднео оставку. У сезони 2011/12. је радио као стручни консултант у Лос Анђелес лејкерсима. Након тога је поново две сезоне радио као тренер московског ЦСКА. У свом другом мандату са ЦСКА је по два пута освојио Првенство Русије и ВТБ јунајтед лигу. Такође је два пута довео тим до фајнал фора Евролиге али је оба пута елиминисан у полуфиналу. Од лета 2014. ради као помоћни тренер у Сан Антонио спарсима.

Тренерски успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Појединачни[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]