McDonald’s
McDonald’s | |
---|---|
Јавно | |
Берзни симбол | NYSE: MCD |
Индустрија | Ресторани |
Делатност | Ресторан брзе хране |
Основано | McDonald’s: 15. мај 1940. Сан Бернардино, Калифорнија McDonald’s Corporation: 15. април 1955. Дес Плејнс, Илиноис |
Оснивачи | McDonald’s: Ричард и Морис Мекдоналд McDonald’s Corporation: Реј Крок |
Седиште | Чикаго, Илиноис, САД[1] |
Руководиоци | |
Производи | |
Приход |
|
Оперативни приход |
|
Профит |
|
Активе под менаџментом |
|
Укупан капитал |
|
Број запослених | 420.000 (2015)[2] |
Слоган | I'm Lovin' It |
Веб-сајт | www |
McDonald’s (транскр. Мекдоналдс)[3] амерички је ланац ресторана брзе хране који су 15. маја 1940. основали браћа Ричард и Морис Мекдоналд отварањем свог ресторана у Сан Бернардину у Калифорнији. Поновно су реконструисали своје пословање као штанд са хамбургерима, а касније су претворени компанију у франшизу. Златни лукови који представљају садашњи лого појавили су се први пут 1953. године у Финиксу у Аризони.[4] Ланац се почео ширити 1954. године када је бизнисмен Реј Крок, одушевљен услугом у ресторану, предложио браћи Мекдоналд отварање нових ресторана. McDonald’s је имао своје оригинално седиште у Оук Бруку (Илиноис), али су преместили своје глобално седиште у Чикаго почетком 2018. године.[5][6][7]
Данас је McDonald’s највећи светски ланац ресторана брзе хране по приходу,[8] на више од 69 милиона клијената дневно у преко 100 земаља[9] преко 37.855 продајних места према подацима из 2018. године.[10][11] Иако је McDonald’s најпознатији по својим хамбургерима, чизбургерима и помфриту, они такође служе пилеће производе, доручак, безалкохолна пића, милкшејкове, врапове и дезерте. Као одговор на промену укуса потрошача и негативну реакцију због нездраве хране,[12] компанија је својим јеловницима додала салате, рибу, сокове и воће. Приходи корпорације McDonald’s потичу од ренте, ауторских накнада и накнада које плаћају корисници франшизе, као и од продаје у ресторанима у којима послује компанија. Према два извештаја објављена 2018. године, McDonald’s је други највећи приватни послодавац на свету са 1,7 милиона запослених (иза Волмарта са 2,3 милиона запослених).[13][14]
McDonald’s је једна од главних мета антиглобалистичких напада, који га виде као симбол ширења америчког и западњачког капитализма. Маскота ресторана McDonald’s је кловн Роналд.
Историја
[уреди | уреди извор]Браћа Ричард и Морис Мекдоналд отворили су 1940. први Мекдоналдс ресторан на локацији 1398 Северна источна улица код западне 14. улице у Сан Бернардину, Калифорнија (на 34° 07′ 32″ С; 117° 17′ 41″ З / 34.1255° С; 117.2946° З), али се тај ресторан није задржао до данас. Реј Крок је извршио измене у пословном моделу браће како би модернизовао пословање. Браћа су увела „систем брзе услуге” 1948. године, стављајући у ширу употребу принципе модерних ресторана брзе хране које је њихов претходник ресторан Бели Дворац спровео у пракси више од две деценије раније.[15][16] Оригинална маскота Мекдоналдса био је куварски шешир на врху хамбургера који се називао „Спиди”. Године 1962. су златни лукови заменили су Спидија као универзална маскота. Симбол, Роналд Мекдоналд, уведен је 1965. године. Кловн, Роналд Мекдоналд, појавио се у рекламама како би се усмерила клијентела на децу.[17]
Дана 4. маја 1961. Мекдоналдс је први пут поднио пријаву за заштитни знак у САД на име „McDonald’s” са описом „драјв-ин ресторанске услуге”, који се и даље обнавља. До 13. септембра, Мекдоналдс је под руководством Реја Крока поднео захтев за заштитни знак над новим логотипом - преклапајућим дволучним „М” симболом. Пре двоструких лукова, Мекдоналдс је користио један лук за архитектуру својих зграда. Иако се логотип златних лукова појављивао у различитим облицима, садашња верзија није коришћена све до 18. новембра 1968. године.
Данашња корпорација одаје заслуге за своје оснивање бизнисмену франшиза Реју Кроку, дана 15. априла 1955. године. Тада је заправо отворен девети ресторан. Тај ресторан је био уништен и обновљен 1984. године. Крок је био агресиван пословни партнер, који је касније купио власничка права у компанији од браће Мекдоналд и почео глобалну експанзију компаније.
Kroc и браћа Мекдоналд су се борили за контролу над пословањем, као што је документовано у Кроковој аутобиографији. Ресторан Сан Бернардино је на крају срушен (1971, према Хуан Полу), и локација је продата ланцу Хуан Поло 1976. године. Ова област сада служи као седиште ланца Хуан Поло, и музеј Мекдоналдса и Руте 66.[18] Ширењем Мекдоналдса на многа међународна тржишта, компанија је постала симбол глобализације и ширења америчког начина живота. Његова истакнута позиција такође је постала честа тема јавних дебата о гојазности, корпоративној етици и одговорности за потрошача.
У Југославији и Србији
[уреди | уреди извор]Први ресторан McDonald’s у Југославији, уједно и у централној и југоисточној Европи, отворен је 24. марта 1988. у Београду, на Славији. У Србији данас ради 34[19] ресторана McDonald’s: 22 у Београду, 3 у Новом Саду, 2 у Нишу и по један у Крагујевцу, Суботици, Панчеву, на Коридору 10 код Велике Плане и на Коридору 10 код Старе Пазове. McDonald’s је 1997. и 1998. отворио ресторане и у Крагујевцу (на различитој локацији од садашње), Шапцу, Зрењанину, Чачку и Јагодини, али су 1. јануара 2002. затворени због нерентабилног пословања. 2018. затворен је ресторан у Земуну који је више година пословао. Дана 21. јуна 2021. затворен је први новосадски McDonald’s, који је отворен 1996. у Аполо центру, због истека закупа локације. Недуго затим затворен је и први нишки ресторан који се налазио на Тргу Краља Милана (или популарно код Коња) који је пословао од 1994. године, из истих разлога. Најављено је отварање новог локала са концептом McDonald’s Drive Thru у скорије време у Новом Саду.
Лого кроз године
[уреди | уреди извор]-
1940—1948
-
1948—1953
-
1953—1960
-
1960—1968
-
1968—2003
-
2003—2006
-
2006—данас
Преглед предузећа
[уреди | уреди извор]Чињенице и подаци
[уреди | уреди извор]Ресторани су присутни у 120 земаља и територија широм света и услужују 68 милиона корисника сваког дана.[20][21] McDonald’s управља са 37.855 ресторана широм света, запошљавајући више од 210.000 људи на крају 2018.[10][11][20] Тренутно укупно постоји 2.770 локација у власништву компаније и 35.085 локација са франшизом, што укључује 21.685 локација франшизованих конвенционалним корисницима франшизе, 7.225 локација које су лиценциране за развојне носиоце лиценци, те 6.175 локација које су лиценциране за стране подружнице.[10][11]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Унутрашњост McDonald’s ресторана у Кингстону, Канада.
-
McDonald’s у Варшави.
-
McDonald’s у Орланду
-
McDonald's у Шкотској.
-
McDonald’s у Суботици
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ McDonald's HQ move is boldest step yet in effort to transform itself - Chicago Tribune
- ^ а б в г д ђ „United States Securities and Exchange Commission : Form 10-K : McDonald’s Corporation” (PDF). Aboutmcdonalds.com. Приступљено 16. 6. 2016.[мртва веза]
- ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 369.
- ^ Најпознатији лого на свету настао је сасвим случајно (Б92, 18. септембар 2016)
- ^ „McDonald’s future Near West Side neighbors air parking, traffic safety beefs”. Chicago Tribune. 23. 6. 2016. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ Hufford, Austen (14. 6. 2016). „McDonald’s to Move Headquarters to Downtown Chicago”. The Wall Street Journal. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „McDonald’s Headquarters Opening in West Loop, Offers Food From Around The World”. 24. 4. 2018. Приступљено 25. 4. 2018 — преко CBS Chicago.
- ^ null. „McDonald’s Is King Of Restaurants In 2017 – pp. 1”. Forbes. Приступљено 12. 12. 2017.
- ^ „McDonald’s: 60 years, billions served”. Chicago Tribune. 15. 4. 2015. Приступљено 30. 7. 2017.
- ^ а б в http://d18rn0p25nwr6d.cloudfront.net/CIK-0000063908/d72ec326-1c7b-4773-9130-0b32322d435d.html
- ^ а б в „Data” (PDF). d18rn0p25nwr6d.cloudfront.net.
- ^ Robbins, John (8. 10. 2010). „How Bad Is McDonald’s Food?”. HuffPost.
- ^ „The world's 30 largest employers will surprise you”. www.msn.com. 29. 6. 2018. Приступљено 29. 3. 2019.
- ^ „The World's Largest Employers”. WorldAtlas (на језику: енглески). 15. 2. 2018. Приступљено 29. 3. 2019.
- ^ Kieler, Ashley (14. 7. 2015). „The White Castle Story: The Birth Of Fast Food & The Burger Revolution”. Consumerist.
- ^ Maze, Jonathan (22. 12. 2015). „Lisa Ingram to be next White Castle CEO”. Nation's Restaurant News.
- ^ „The McDonalds and Their Restaurant”. referenceforbusiness.com. Приступљено 16. 1. 2017. „In 1962, McDonald’s golden arches replaced Speedee as the restaurant's main symbol, and ads told customers to "Look for the golden arches." ... Kroc believed in advertising heavily and in targeting children. In 1965, the company introduced a new mascot, a red-haired clown named Ronald McDonald, who became a frequent and friendly face in television commercials.”
- ^ „McDonalds Museum”. Juan Pollo. Архивирано из оригинала 10. 3. 2012. г. Приступљено 14. 5. 2012.
- ^ „Danas je u Srbiji otvoren 32. McDonald’s restoran”. 8. 4. 2022.
- ^ а б „McDonald’s – The Leading Global Food Service Retailer :: AboutMcDonalds.com”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2016. г. Приступљено 8. 5. 2008. .
- ^ „McDonald’s Momentum Delivers Another Year of Strong Results for 2011”. Yahoo Finance. 24. 1. 2012. Архивирано из оригинала 18. 3. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Evans, Stephen (20. 4. 2004). „McDonald’s: The journey to health”. BBC News. Приступљено 30. 6. 2016.
- Horovitz, Bruce (8. 5. 2014). „McDonald’s testing seasoned fries”. USA Today. Приступљено 30. 6. 2016.
- Love, John F. (април 1987). „Big Macs, Fries, and Real Estate”. Financial Executive (4): 20—6.
- Thomas Derdak and Jay P. Pederson, ур. (2004). „McDonald’s”. International directory of company histories. 67 (3rd изд.). St. James Press. стр. 108—9. ISBN 978-1-55862-512-9.
- Love, John (1995). „McDonald’s : Behind The Arches”. McDonald’s: Behind the Arches. Bantam Books. ISBN 9780785786870.
- "Grinding It Out: The Making of McDonald’s" by Ray Kroc. 1977. ISBN 0809282593.
- "Ray & Joan: The Man Who Made the McDonald’s Fortune and the Woman Who Gave It All Away" by Lisa Napoli. 2016. ISBN 1101984953.
- "Fast Food Nation: The Dark Side of the All-American Meal" by Eric Schlosser. 2001. ISBN 0395977894.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Званични српски веб-сајт
- McDonald’s — линкови
- Мекспотлајт, „Антимекдоналдс екстраваганза“
- McDonald’s — званични колектор
- Corporate Website
- McDonald’s on Facebook
- McDonald’s on Instagram
- McDonald’s on Twitter
- McDonald’s