Пређи на садржај

Јакутија

С Википедије, слободне енциклопедије
Република Саха (Јакутија)
Республика Саха (Якутия)
Саха Өрөспүүбүлүкэтэ
Мапа
Држава Русија
Федерални округДалекоисточни
Главни градЈакутск
Површина3.078.100 km2
Становништво2018.
 — број ст.964.330
 — густина ст.0,31 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Јакутија (рус. Якутия) или Саха (рус. Саха, јак. Саха), званично Република Саха (Јакутија) (рус. Республика Саха (Якутия), јак. Саха Өрөспүүбүлүкэтэ — „Саха Република”), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом републике. То је највећа руска аутономна република која заузима простор целог источног Сибира. Улази у састав Далекоисточног федералног округа.

Главни град републике је град Јакутск.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Република је добила име по титуларном народу Јакутима који су најбројнији народ у овој републици (са око 50%). Иначе, Јакути себе називају Сахи или Сахалари, а своју земљу Саха.

Географија

[уреди | уреди извор]

Јакутија се налази у североисточном делу азијске Русије. Представља највећи недржавни ентитет на свету, са површином од 3.103.200 km², па самим тим је и највећи федерални субјект Руске Федерације. На истоку се граничи са Чукотским аутономним округом, и Магаданском области, на југоистоку са Хабаровском Покрајином, на југу са Амурском области и Забајкалском Покрајином, на југозападу са Иркутском области и на западу са Краснојарском Покрајином. На северу њену природну линију формирају Лаптевско и Источносибирско море. Укупна дужина морске обале је виша од 4,5 хиљада км.

Више од 40% територије Јакутије се налази северно од линије Арктичког круга.

Јакутија је због физичке и географске локације њене територије, карактеристична многобројним природним условима и ресурсима. Већи део њене територије обухваћен је планинама и висоравнима, што чини више од ⅔ њене површине, а само ⅓ њене територије се налази у низији. Јакутији, такође припадају и Черски, Верхојански и Становојски венац планина. А највиши врх на планини Победа износи 3.147 m.

Западни део Јакутије је једна од највећих висоравни, то је Средњосибирска висораван. Највеће низије су: Средњеколимска, Колимска и источни део Северносибирске низије.

Хидрографија

[уреди | уреди извор]

Јакутија има велики хидрографски потенцијал (700 хиљада река и потока и преко 800 хиљада језера). Највеће пловне реке су: Лена (дужина - 4400 км), Виљуј (2650 км), Олењок (2292 км), Алдан (2273 км), Колима (2129 км), Индигирка (1726 км), Ољокма (1436 км), Анабар (939 км) и Јана (872 км).

Становништво

[уреди | уреди извор]
Кретање броја становника
1989.2002.2010.
1,081,408949,280958,528

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Република Саха обухвата 36 подсубјеката и то 34 рејона и два градска округа.

Највећи градови Републике Саха
Административна подела Републике Саха

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]