Љубиша Брковић
Љубиша Брковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. фебруар 1943. |
Место рођења | Ниш, Подручје Војног заповедника у Србији |
Љубиша Брковић (1943) нишки уметник је старије генерације, који је по завршетку Академије примењених уметности у Београду ступио на ликовну сцену Србије прво као индустријски дизајнер, а касније као галерист и Слободни уметник.[1] Члан је УЛУПУДС-а и Нишког графичког круга. До сада је излагао не више колективник и тринаест самосталних изложби у земљи и иностранству. Поред сликарства бавио се дизајном и галеријским пословима, у сопственој галерији „Арс“ у Нишу.[2]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Рођена је 25. фебруара 1943. године у Нишу. Осмогодишње и средње школовање завршио је у Нишу. Дипломирао је 1971. године на Академији примењених уметности у Београду.
Након дипломирања, Брковић је као индустријски дизајнер, једно време радио у фабрици алуминијумских конструкција „Ђуро Салај“ (касније „Нисал“) у Нишу. Од 1986. до 1992. радио је као галерист и власник галерије „Арс“ у Нишу.
Прву самосталну изложбу слика имао је у Галерија дома ЈНА-а Нишу 1972. године.
Љубиша Брковић је члан УЛУПДС-а од ? и Нишког графичког круга. Од 1993. живи и ствара у Нишу, са статусом слободног уметника.
Уметнички рад
[уреди | уреди извор]Љубиша Брковић је започевши свој рад као графички дизајнер у фабрици „Ђуро Салај“ (касније „Нисал“) у Нишу прошао кроз богат стваралачки пут испуњен занимљивим графичким и ликовним експериментима. Почев од класичних графичких решења везаних за плакат, грб…„уз помоћ чистих геометризовних облика, сведеним, јасним језиком Љубиша је решавао све захтеве савременог графичког дизајна“.[3]
После фазе са наглашеном геометријом Љубиша Брковић улази у фазу чистих беспредметних, ликовних композиција у којима доминира снажан, експресиван гест у контрастима светлих боја.[3]
Паралелно са овим истраживањима Љубиша Брковић је радио и циклус прича о старом Нишу и његовим нишким друговима и савременицима, реализујући серију графичких листова посвећених карактеристичним деловима града и личностима о којима је причао Стеван Сремац или онима који памте Стевана Синђелића.
„ | Тако је још пре две деценије Љубиша Брковић, као добар земљомер..на својим сликама…поделио нишку варош на махале или контрадине, утврдио им границе, те се од тада зна у ком делу кукуричу црвени петлови, ко продаје шећер у Шећер-мали или ко у Палилули сме да запали лулу.[1] | ” |
-
Пилот
-
Скулптура
Временом његов ликовни језик се ослободио из оквира графичког дизајна чистим сликарским сегментима у којима доминирају живе, немирне линије, слободан гест и светао колорит. У серији асоцијативних пејзажа из овог периода, наглешена је црна експресивна линија као и разигран, ритмичан потез који доприноси стварању лепршаве лирске атмосфере.[3] Крајем 2000. године Љубишу Брковића опседа феномен летења. У том периоду његови мотиви су стари двокрилни авиони и митолошка фигура Икара као вечитог симбола лета, која се појављује у низу Љубишиних колажираних слика и сериграфија.[4]
„ | Негујући чисте ликовне односе у складној хармонији облика и боја Љубиша Брковић тежи потпуној слободи и аутентичном изразу. У најновијем циклусу сериграфија враћа се геометријској апстракцији, али на сасвим нов, софистициран начин одмереним ликовним односима. Наглашавајући структуру графичког листа употребљава често суви жиг, или пак ствара геометријске перфорације на папиру у виду правилних кругова и линија. Поседујући снажно креативно надахнуће Брковић открива увек свеже и маштовите могућности доводећи у складну равнотежу ликовне и дизајнерске елементе. Његово дело у целини испуњено је снажном стваралачком енергијом која траје испољавајући позитиван став према уметности и животу уопште.[3] | ” |
У 2014. и 2015. години Љубиша Брковића опседнут је феномен духовности. Ова фаза уметниковог стваралаштва карактише се мотивима стари светогорски зидина прелепих манастирских комплекса, њиховог окружења и њених житеља. У свом светогорском путодељу (како је тај пут назвао један од учесника са заједничког путовања), није било лако уметнику да скоро фотографски забележи богату визуелну сцену монашке државе.
Како би достигао савршенство ликовног израза Брковић је озбиљнијем раду приону тек, након више пута поновљених ходочашћа Светој гори, и темељне духовне припреме. Тако акумулирану духовну снагу Љибиша је преточи у предивне цртеже, поуке и благовести, које он преноси млађима како ваља радити свети посао уметника.[5]
Ликовне колоније
[уреди | уреди извор]- 1996. Колонија духа „Соколов камен“ Сува планина
- 1997. Колонија духа „Соколов камен“ Сува планина
- 2006. Ликовна колонија Сићево
- 2010. Ликовна колонија „Поганово“
-
Бели конак-Поганово
-
Сопоћани. 1993
- 2016. Колонија акварела Зубин Поток, Косово и Метохија
- 2017. Графичка радионица Сићево, Ниш
- 2017. Колонија акварела Зубин Поток, Косово и Метохија
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- 1985. Прва награда на Југословенском конкурсу за дизајн Фабрике Дувана Ниш
- 1996. Награда „Мали печат“ за графику Нишког Графичког Круга
- 1998. Награда „Мали печат“ за графику Нишког Графичког Круга
- 2007. Награда за плакат УЛУПУДС-а региона Ниш.
- 2008. Награда „Сопоћанска виђења“ за графику - Тузла (БиХ)
- 2013, Трећа награда за Најбољег графичара на 7. изложби „ЕКС-ЈУ графика“, Београд
- 2014, Прва, Главна награда на конкурсу 5. међународног бијенала „Екс-либрис“, Панчево.
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]Година | У земљи | Година | У иностранству |
---|---|---|---|
|
|||
|
|||
| |||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
2016. |
| ||
|
|||
|
Колективне изложбе
[уреди | уреди извор]Година | У земљи | Година | У иностранству |
---|---|---|---|
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
| ||
|
|||
|
|||
|
|||
|
| ||
|
| ||
|
| ||
|
| ||
|
| ||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
| ||
|
| ||
|
|||
|
| ||
|
| ||
|
2015. |
| |
|
2016. |
| |
|
2017. |
|
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Миодраг Даја Анђелковић, Уводни део каталога за изложбу Љубише Брковића у галерији Арт55 у Нишу 2013.
- ^ Култура, У: Енциклопедија Ниша, Ниш, 2011.
- ^ а б в г Radmila Kostić, Ljubiša Brković, Katalog za izložbu grafike, u Salonu 77 u Nišu, ГСЛУН, (2011)
- ^ Ljubiša Brković, Miroslava Tomanović, Miodrag Anđelković, (2007). Brković Ljubiša:letenje. ISBN 978-86-83505-58-6. , Niški kulturni centar.
- ^ Љибиша М. Коцић, Предговор за изложбу Љубе Брковића Цртежи из књиге са Свете горе, Издавач Галерија Вечити тркач, Ниш, (2015). стр. 2.
- ^ Aktuelna izložba LJUBIŠA BRKOVIĆ i ZORAN KIKI RADOSAVLJEVIĆ "Četiri godišnja doba" 29.06. -10.07.2021. Галерија „Арт55“
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Љубиша Брковић на Викимедијиној остави