Пређи на садржај

Ардино

Координате: 41° 34′ 59″ С; 25° 07′ 59″ И / 41.583° С; 25.133° И / 41.583; 25.133
С Википедије, слободне енциклопедије
Ардино
буг. Ардино
Поглед на Ардино
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластКрџалијска област
Становништво
Становништво
 — 3.955 (2.010 )
 — густина221 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41° 34′ 59″ С; 25° 07′ 59″ И / 41.583° С; 25.133° И / 41.583; 25.133
Апс. висина684 m
Површина17,93 km2
Ардино на карти Бугарске
Ардино
Ардино
Ардино на карти Бугарске
Веб-сајт
www.ardino.bg

Ардино (буг. Ардино) град је у Републици Бугарској, у јужном делу земље, седиште истоимене општине Ардино у оквиру Крџалијске области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај: Ардино се налази у јужном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 280 kmјугоисточно, а од обласног средишта, Крџалија град је удаљен 35 km југозападно.

Рељеф: Област Ардина се налази у области средишњег дела планинског ланца Родопа. Град се сместио у области реке Арде, на приближно 680 етара надморске висине.

Клима: Клима у Ардину је континентална.

Воде: Поред Ардина протиче река Арда горњим делом свог тока. По њој је град добио назив.

Историја

[уреди | уреди извор]

Област Ардина је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Ардина је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова. У то време претежно становништво постају Турци.

1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија

По проценама из 2010. године Ардино је имало око 4.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Турци. Остатак су махом Бугари и Роми. Последњих 20-ак година град је губио становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи и исељавања Турака у матицу.

Претежан вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]