Влчи Дол
Влчи Дол буг. Вълчи дол | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Варненска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 3.460 (2.010 ) |
— густина | 185 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 24′ С; 27° 33′ И / 43.4° С; 27.55° И |
Апс. висина | 270 m |
Површина | 18,70 km2 |
Веб-сајт | |
www.valchidol-bg.com |
Влчи Дол[1] (буг. Вълчи дол) град је у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Влчи Дол у оквиру Варненске области.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај: Влчи Дол се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 430 km источно, а од обласног средишта, Варне град је удаљен 55 km северозападно.
Рељеф: Област Влчег Дола се налази недалеко од Црног мора, у подручју приобалног побрђа, познатог као Лудогорје. Град је смештен у омањој долини, на приближно 270 m надморске висине.
Клима: Клима у Влчем Долу је континентална.
Воде: Влчи Дол се налази у подручју са више мањих водотока.
Историја
[уреди | уреди извор]Област Влчег Дола је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1388. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Тада се насеље са тврђавом називало Овеч.
Крајем 14. века област Влчег Дола је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
Становништво
[уреди | уреди извор]По проценама из 2010. године Влчи Дол је имао око 3.500 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град има пад становништва, везан за неповољан положај у залеђу главних развојних токова у земљи.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Православна црква
-
Општина Влчи Дол
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, pp. 178.