Влчи Дол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Влчи Дол
буг. Вълчи дол
Valchi dol 5.jpg
Средишњи трг у Влчем Долу
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Варненска област
Становништво
Становништво
 —  3.460 (2010. )
 — густина 185/км2
Географске карактеристике
Координате 43°24′ СГШ; 27°33′ ИГД / 43.4° СГШ; 27.55° ИГД / 43.4; 27.55Координате: 43°24′ СГШ; 27°33′ ИГД / 43.4° СГШ; 27.55° ИГД / 43.4; 27.55
Ндм. висина 270 м
Површина 18,70 км2
Влчи Дол на мапи Бугарске
Влчи Дол
Влчи Дол
Веб-сајт
www.valchidol-bg.com

Влчи Дол[1] (буг. Вълчи дол) град је у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Влчи Дол у оквиру Варненске области.

Природни услови[уреди]

Положај: Влчи Дол се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 430 km источно, а од обласног средишта, Варне град је удаљен 55 km северозападно.

Рељеф: Област Влчег Дола се налази недалеко од Црног мора, у подручју приобалног побрђа, познатог као Лудогорје. Град је смештен у омањој долини, на приближно 270 метара надморске висине.

Клима: Клима у Влчем Долу је континентална.

Воде: Влчи Дол се налази у подручју са више мањих водотока.

Историја[уреди]

Област Влчег Дола је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1388. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Тада се насеље са тврђавом називало Овеч.

Крајем 14. века област Влчег Дола је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2010. године Влчи Дол је имао око 3.500 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град има пад становништва, везан за неповољан положај у залеђу главних развојних токова у земљи.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, pp. 178.

Спољашње везе[уреди]