Пређи на садржај

Жомбољ

Координате: 45° 47′ 29″ С; 20° 43′ 01″ И / 45.791389° С; 20.716944° И / 45.791389; 20.716944
С Википедије, слободне енциклопедије
Жомбољ
рум. Jimbolia
Кип Св. Флоријана, заштитника места
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
Жупанија Тамиш
ОпштинаЖомбољ
Основанпрви помен 1333. године
Становништво
Становништво
 — 2021.10.179
 — густина93,72 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 47′ 29″ С; 20° 43′ 01″ И / 45.791389° С; 20.716944° И / 45.791389; 20.716944
Апс. висина82 m
Површина108,61 km2
Жомбољ на карти Румуније
Жомбољ
Жомбољ
Жомбољ на карти Румуније
Остали подаци
ГрадоначелникДаријус Адријан Постелнику (НЛП)
Поштански број305400
Позивни број0256 / 0356
Регистарска ознакаTM
Веб-сајт
www.jimbolia.ro

Жомбољ (рум. Jimbolia, нем. Hatzfeld, мађ. Zsombolya) је град и локална самоуправа у Тамишком округу у најзападнијем делу Румуније. Град се налази непосредно 39 km западно од окружног средишта Темишвара, уз саму границу са Србијом.

Географија

[уреди | уреди извор]

Жомбољ се налази у југоисточном делу Панонске низије на надморској висини од 82 m. Град је некад имао повољан положај на раскрсници путева између Темишвара, Сегедина, Кикинде и Зрењанина, али се после разграничења Србије и Румуније град постао изразито погранично место. Већи део границе градског хатара је истовремно и граница са Србијом. Површина хатара је 108,6 km².

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље на овом простору под именом "Chumbul" први пут се писано спомиње у папским пореским књигама 1333. године.

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије скупљали су 1660. године прилог. Записали су у "Чомбољу" два приложника: поп Вуја и извесни Стојан.[1]

Године 1766, у насеље се досељава велики број Немаца и насеље мења име у "Hatzfeld". Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да то место припада Барачком округу, Темишварског дистрикта. Становништво је било претежно немачко.[2]

Нагли успон места бележи се после повезивања железницом Жомбоља са Темишваром. У периоду 19191924. Жомбољ је био у оквиру Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1924. године био размењен[3] за пар пограничних мањих српских насеља са Румунијом, којој су она припала по крају рата. Пре Другог светског рата већину становништва чинили су подунавски Немци, да би после рата њиховим исељавањем већина постали Румуни.

Становништво

[уреди | уреди извор]

У Жобмољу живи 10.179 становника (попис 2021). По попису из 2002. године етнички састав становништва је следећи:

Према попису становништва из 2011. године у општини је живело 10.808 становника. Већинско становништво су били Румуни којих је било 72,7%, затим следе Мађари са 10,8%, Роми са 5,5%, Немци са 2,9% и Срби са 0,3% становништва.

Етнички састав према попису из 2011. године[4]
Румуни
  
7.856 72,7%
Мађари
  
1.169 10,8%
Роми
  
596 5,5%
Немци
  
310 2,9%
Срби
  
31 0,3%
непознато
  
788 7,3%

Саобраћај и туризам

[уреди | уреди извор]

Жомбољ се налази на траси међународне пруге Беч-Братислава-Будимпешта-Кикинда-Темишвар-Базијаш, која Румунију повезује са Србијом и Централном европом. Пруга је 1953. године прекинута, након рушења моста преко Тисе, код Сегедина, после чега је у употреби остао део пруге који Румунију спаја са Србијом.[5] Из Кикинде је до краја августа 2014. два пута дневно саобраћао шинобус, чији су поласци обустављени депешом Железница Србије, услед недостатка исплативости линије. Жомбољ је тако представљао међустаницу на којој се преседало у воз за Темишвар, што је било значајно студентима из Србије који студирају у том граду.[6]

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Службени војни лист", Београд 1924.
  4. ^ Recensamant 2011 recensamantromania.ro (језик: румунски)
  5. ^ Djuran, Aleksandra (15. 11. 2017). „160 godina od dolaska prvog voza u Kikindu”. tvrubin.rs. Приступљено 11. 12. 2018. 
  6. ^ Иветић, М. (4. 9. 2014). „Беспарица укинула воз на релацији Кикинда - Жомбољ”. Вечерње новости. Приступљено 11. 12. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]