Велики логотет (грч.μέγας λογοθέτης, mégas logotétes) био је врховни надзорник цивилне управе у Византији од краја 12. века до пада Царства 1453. Његова функција била је слична функцији данашњег премијера.[1]
Византијска државна управа, успостављена за време тематског система (610—1081), темељно је реформисана за владе Алексија Комнина (1081—1118).[1] Централна државна администрација, којој је до тада на челу стајао логотет дрома[2], прешла је у Алексијево време под управу логотета финансија (грч.λογοθέτης τῶν σεκρέτων, logothetēs tōn sekretōn — дословно логотет фискалних одељења). Логотет секрета био је врховни надзорник над свим цивилним надлештвима (одељењима управе), а крајем 12. века добија назив великог логотета. Тако је велики логотет (грч.μέγας λογοθέτης, mégas logotétes) имао положај и функцију првог министра Царства све до краја византијске државе.[1]
