Пређи на садржај

Наполеон II Бонапарта

С Википедије, слободне енциклопедије
Наполеон II Бонапарта
портрет Наполеона II Бонапарте
Лични подаци
Датум рођења(1811-03-20)20. март 1811.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти22. јул 1832.(1832-07-22) (21 год.)
Место смртиБеч, Аустријско царство
Породица
РодитељиНаполеон Бонапарта
Марија Лујза
ДинастијаБонапарта
Цар Француске
Период23. јун 1815.
ПретходникНаполеон Бонапарта
НаследникЛуј XVIII
Чинпуковник

Наполеон II Бонапарта (фр. Napoléon II; Париз, 20. март 1811Беч, 22. јул 1832) је био син цара Наполеона I његове друге супруге, Марије Лујзе. Био је војвода од Рајхштата. Цео свој живот је провео у Бечу.

Слабљење Француске

[уреди | уреди извор]

Био је проглашен за француског цара 23. јуна 1815. године, после друге абдикације његовог оца, извршене после пораза у бици код Ватерлоа. Савезници су сада сматрали, да је раскинут онај уговор од 1814. године. Ускоро се затим савезничка војска по други пут јави пред Паризом. Овога пута Наполеон би послат на острво Свету Јелену, где остао до смрти (1821). Пошто Бурбони предвођени Лујем XVIII нису били довољно јаки, да одрже своју власт, то савезници решише да Француској наметну пеке обавезе и терете, који ће је држати у зависности наспрам њих. Они се сложише (другим париским) миром да траже знатну ратну накнаду, да нареде да се уметничка дела врате оним земљама, из којих их је Наполеон упљачкао, да оставе војску у посадама и да о трошку Француске подигну тврђаве у граничним земљама. По том изделише међу собом француску земљу, и свака сила доби за себе области у које посла своју војску, да се настани и живи на рачун тамошњих становника. Та је окупација трајала две године, док није исплаћена ратна оштета. Француска је притом пет година морала имати само неколико хиљада војника.

Француска више не може да обнавља рат

[уреди | уреди извор]

Не само да су предузете потребне мере, да се Француској одузме могућност да обнавља рат (одузимањем њенога освојења и стварањем према њој читавога појаса утврђења), него се покушало и да се убудуће спречи сваки рат уопште између владалаца. Метерник, који је тада управљао осталим државницима, радио је да протури, у XVIII столећу непознато начело, да сви владаоци саставе као једну велику породицу, и да је за све владе корисно да се узајамно потпомажу против њихових поданика и да своје међусобне спорове расправљају решењима изборних судова. Тада буде решено да се често држе конгреси, којима ће бити дужност да одржавају слогу између влада, а у исти мах л да предузимају што буде потребно против незадовољних народа. То је названо Метерниковим системом. Он је радио доста правилно за десетак година; дипломати су држали више конгреса и угушили више побуна; конгрес је послао аустријску војску да помогне неапољском краљу, а француску војску, да помогне краљу шпанском, обојици против њихових поданика.

Француска 1815.

[уреди | уреди извор]

Европу су преправиле четири велике силе, но у своју корист. У начелу је она требало да буде враћена у оно стање, у којем је била пре Револуције. Но у ствари једина Француска би сведена на своју област од 1792. године, а све остале велике државе изиђоше из те поправке увећане, или заокругљене на рачун малих држава, поглавито на рачун италијских република и немачких црквених државица, које је Наполеон I био уништио и које више не бише обновљене.

Наполеон II у култури

[уреди | уреди извор]

Композитор Петар Стојановић је 1921. написао оперету инспирисану Наполеоном II, под насловом „Наполеон II: Војвода од Рајхштата“ (њем. Napoleon II: Herzog von Reichstadt), која је у Србији први пут изведена у Српском народном позоришту 20. децембра 2003. године.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Sebastiano Nicolo Buonaparte
 
 
 
 
 
 
 
8. Giuseppe Maria Buonaparte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Maria-Anna Tusilo di Bocognano
 
 
 
 
 
 
 
4. Карло Бонапарта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Giuseppe Maria Paravicini
 
 
 
 
 
 
 
9. Maria Saveria Paravicini
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Maria-Angela Salineri
 
 
 
 
 
 
 
2. Наполеон I Бонапарта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Giovanni-Agostino Ramolino
 
 
 
 
 
 
 
10. Giovanni Geronimo Ramolino
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Angela-Maria Peri
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Летиција Рамолино
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Giuseppe Pietrasanta
 
 
 
 
 
 
 
11. Angela Maria Pietrasanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Maria Giuseppa Malerba
 
 
 
 
 
 
 
1. Наполеон II Бонапарта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Франц I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
12. Леополд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Тереза од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
6. Франц II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карлос III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Лујза Шпанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Амалија Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Лујза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Карлос III од Шпаније (= 26)
 
 
 
 
 
 
 
14. Фердинанд I од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија Амалија Саксонска (= 27)
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Терезија Каролина од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Франц I, цар Светог римског царства (= 24)
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Каролина Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Тереза од Аустрије (= 25)
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
цар Француске