Новозеландски кереру голуб

С Википедије, слободне енциклопедије

Новозеландски голуб кереру
Hemiphaga novaeseelandiae
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Columbiformes
Породица: Columbidae
Род: Hemiphaga
Врста:
H. novaeseelandiae
Биномно име
Hemiphaga novaeseelandiae
(Gmelin, 1789)
Синоними
  • Columba novaeseelandiae Gmelin
  • Carpophaga novaeseelandiae (Gmelin)

Кереру голуб (Hemiphaga novaeseelandiae) или новозеландски голуб је врста голуба пореклом са Новог Зеланда. Јохан Фридрих Гмелин је ову птицу 1789. године описао као „великог, упадљивог голуба, величине до 50cm и масе од око 550-850g, са белим грудима и зелено-плавим перјем”. Једна од две подврсте - Норфолшки, са острва Норфолк, је изумро почетком 20. века.

Живе у разним стаништима на Новом Зеланду, хране се воћем, лишћем, пупољцима и цвећем.

Широко су распрострањени у шумама и урбаним стаништима, али њихов број значајно опадају још од Европске колонизације и доласка сисара као што су пацови, ласице и опосуми. Међутим, резултати истраживања показују да је дошло до опоравка популације кереру голубова у приградским подручјима.

Упркос томе, од 2021. године, Црвена листа МУЗП ову врсту класификује као "потенцијално угрожену", а DOC је не класификује као угрожену, већ као „зависну од заштите”.

Кереру се сматра културним благом народа Маора и дуго је у њиховој култури био главни извор хране, али је због смањења његове популације лов сада илегалан. Дозвољења употреба кереруа је ограничена на употребу перја и костију добијених од већ мртвих птица које је прикупио DOC. Неки људи су се противили овој забрани, јер сматрају да је она штетна по традицију Маора.

Новозеландска организација Forest & Bird је 2018. године, кереруа прогласила за птицу године.[2]

2019. године, звезда HD 137388 је названа "Kererū" по овом голубу.

Kererū
Земља пореклаНови Зеланд
УпотребаКости и перје угинулих птица
Својства
Тежина
  • 550-850g
Висина
  • 50cm
Препознатљиве одликеБеле груди, зелено и плаво перје.
  • Кереру голуб
    Кереру голуб
  • Истребљени норфолшки голуб
    Истребљени норфолшки голуб
  • Новозеландски голуб
    Новозеландски голуб

Таксономија и именовање[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Енглески орнитолог Џон Летам писао је о кереруу у свом "Општем синопсису птица"[3] 1783. године, али му није дао научно име.

Немачки природњак Јохан Фридрих Гмелин дао му је први формални опис 1789. године, сврставајући га у род Columba под именом C. novaeseelandiae.

Летам ову птицу назива Columba zealandica у свом делу Index Ornithologicus [4]1790. године.

Род Hemiphaga је увео француски природњак Шарл Лисјен Бонапарта 1854. године са кереру (Hemiphaga novaeseelandiae) као типском врстом за тај род.

Подврсте[уреди | уреди извор]

2001. године је предложено да трећа врста (H. n. chathamensis) треба да буде сматрана посебном врстом, на основу њеног различитог перја, веће величине и другачије структуре костију. [5]Ово је касније прихваћено. ДНК анализа је потврдила да је кереру голуб више повезан са Норфолшким голубом него са овом врстом. [6]

Уобичајени назив[уреди | уреди извор]

Међународна унија орнитолога (IOC) је прогласила да је званични назив за кереруа „новозеландски голуб”.

Још нека употребљивана имена су: kūkupa, kūkū, hagarrèroo[3][7]

Изглед[уреди | уреди извор]

Кереру је велики голуб тежине 550-850g и до 50cm дужине, са распоном крила од око 75cm. Као и типичан голуб, има релативно малу главу, раван, мекани кљун и лабаво причвршћено перје. Глава, врат и горњи део груди су тамнозелени са златно-бронзаним деловима, док су потиљак и горњи део леђа љубичасти са бакарним сјајем, који прелазе у сиво-зелену боју на доњем делу леђа и на крилима. Реп је тамно браон са зеленим праменовима и бледом ивицом. Кљун је црвене боје са наранџастим врхом, стопала су тамноцрвена, а очи црвене. [8]Младунци су блеђи.

  • Младунци кереруа су блеђи
    Младунци кереруа су блеђи
Друге особине:[уреди | уреди извор]

Кереру голубови повремено тихо гугучу, а њихова крила производе карактеристичан звук током лета.[9]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Кереру се храни плодовима, али и лишћем, цвећем и пупољцима.

Повремено се храни и лишћем богатим азотом.[10]

Његова исхрана се мења у зависности од тренутне доступности воћа, када се храни лишћем, укључујући врбу и брест.

Због своје разноврсне исхране и велике распрострањености, овај голуб има велики еколошки значај.[11]

Када једе, ова птица неко време проводи на сунцу док вари храну, што може да изазове ферментацију воћа, поготово за време лета, након чега птице постају "опијене".[12]

Размножавање и животни век[уреди | уреди извор]

Кереру је моногаман. Сматра се да се парови размножавају током више сезона и остају заједно док се не размножавају.[9] Размножаване зависи од доступности зрелог воћа, које варира сезонски и по локацији.[13] Не размножавају се током митарења, које се обично дешава између марта и маја.[13] На југу расте мање суптропских врста дрвећа, а у овим областима се размножавање дешава између октобра и априла, а и тада зависи од доступности воћа.

Кереру се гнезди у крошњама дрвећа и жбуња између 1,8 и 9,1m висине.

Јаје је димензија 49x33mm. Инкубира се 28-29 дана, а мужјак и женка се смењују у инкубирању у сменама од 6 сати.

Перје се појављује између 5. и 8. дана.

Ако има довољно воћа, кереру може успешно да се гнезди и до 4 пута.

Кереру живи 15-25 година.[14]

Чување[уреди | уреди извор]

Кереру су били бројни до 1960-их, али су од тада били угрожени увезеним врстама сисара, ловом, уништењем станишта и слабим репродуктивним успехом.[15][16][17][18] Опосуми и пацови значајно смањују количину воћа доступног за кереруа, а такође плене кереру јаја и гнезда.

Норфолшки голуб је последњи пут виђен 1900. године. Лов је вероватно био главни узрок изумирања.

Законом о заштити дивљих птица из 1864. установљена је сезона лова за ову врсту од априла до јула.[19] Закон о заштити животиња 1921–1922, означио је кереруа као апсолутно заштићену врсту, иако забрана лова није била потпуно спроведена. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2021)[20] Овај акт је укинут и замењен Законом о дивљим животињама из 1953. године, који је потврдио статус кереруа као заштићене врсте и забранио свако хватање птица. За спровођење овог закона покренута су кривична гоњења. Маори су протестовали због сваке од ових измена закона, тражећи традиционално право на лов на голуба.

Новозеландски голубови су такође подложни повредама или смрти као резултат судара са возилима.[21]

  • Знак који подстиче новозеландске возаче да возе спорије у близини кереруа
    Знак који подстиче новозеландске возаче да возе спорије у близини кереруа

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Распрострањеност кереруа, извор је дат на слици.

Однос са људима[уреди | уреди извор]

Традиционално коришћен и за месо и за перје, кереру се сматра културним благом Маора. Кереру чини важан део њиховог културног идентитета.[22]

Замка је била најчешћи метод хватања кереруа; ређе, птице су пробијане копљем.[16][23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2016). „Hemiphaga novaeseelandiae”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 28. 2. 2021. 
  2. ^ „Kereru crowned Bird of the Year for 2018 | Forest and Bird”. www.forestandbird.org.nz (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2022. 
  3. ^ а б Latham, John (1783). A general synopsis of birds. 2. London :: Printed for Benj. White,. 
  4. ^ Latham, John (1790). Index ornithologicus, sive, Systema ornithologiae : complectens avium divisionem in classes, ordines, genera, species, ipsarumque varietates : adjectis synonymis, locis, descriptionibus, &c. 2. Londini :: Sumptibus authoris :. 
  5. ^ Millener, P. R.; Powlesland, R. G. (1. 6. 2001). „The Chatham Islands pigeon (Parea) deserves full species status; Hemiphaga chathamensis (Rothschild 1891); Aves: Columbidae”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 31 (2): 365—383. ISSN 0303-6758. doi:10.1080/03014223.2001.9517659. 
  6. ^ Goldberg, Julia; Trewick, Steven A.; Powlesland, Ralph G. (3. 11. 2010). „Population structure and biogeography of Hemiphaga pigeons (Aves: Columbidae) on islands in the New Zealand region”. Journal of Biogeography. 38 (2): 285—298. ISSN 0305-0270. doi:10.1111/j.1365-2699.2010.02414.x. 
  7. ^ „New Zealand pigeon / kererū / kūkū / kūkupa”. www.doc.govt.nz (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2022. 
  8. ^ Higgins, P.J. (1996). Handbook o Australian, New Zealand & Antarctic Birds. Melbourne: Oxford University Press. 
  9. ^ а б Moon, Geoff (1988). New Zealand Birds in Focus. New Zealand. ISBN 978-0-86866-120-9. 
  10. ^ Emeny, Myfanwy T.; Powlesland, Ralph G.; Henderson, Ian M.; Fordham, Robin A. (2009). „Feeding ecology of kererū (Hemiphaga novaeseelandiae) in podocarp–hardwood forest, Whirinaki Forest Park, New Zealand”. New Zealand Journal of Ecology. 33 (2): 114—124. ISSN 0110-6465. 
  11. ^ „New Zealand pigeon | New Zealand Birds Online”. nzbirdsonline.org.nz. Приступљено 2. 3. 2022. 
  12. ^ „Drunk kereru fall from trees - New Zealand News”. NZ Herald (на језику: енглески). Приступљено 2. 3. 2022. 
  13. ^ а б Mander, Christine; Hay, Rod; Powlesland, Ralph (октобар 1998). „Monitoring and management od kereru” (PDF). Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022. 
  14. ^ „Rehoming pigeon: kererū returns to hatchery 24 years after flying the coop”. the Guardian (на језику: енглески). 2020-09-28. Приступљено 5. 3. 2022. 
  15. ^ Denyer, Kay (1995). „BREEDING SUCCESS OF NEW ZEALAND PIGEONS (HEMIPHAGA NOVAESEELANDIAE) IN RELATION TO CONTROL OF INTRODUCED MAMMALS”. undefined (на језику: енглески). 
  16. ^ а б „Forest Lore of the Maori | NZETC”. nzetc.victoria.ac.nz. Приступљено 5. 3. 2022. 
  17. ^ CLOUT, M. N.; KARL, B. J.; PIERCE, R. J.; ROBERTSON, H. A. (април 1995). „Breeding and survival of New Zealand Pigeons Hemiphaga novaeseelandiae”. Ibis. 137 (2): 264—271. ISSN 0019-1019. doi:10.1111/j.1474-919x.1995.tb03248.x. 
  18. ^ Clout, Michael N.; Saunders, Alan J. (1995). „Conservation and ecological restoration in New Zealand”. Pacific Conservation Biology (на језику: енглески). 2 (1): 91—98. ISSN 2204-4604. doi:10.1071/pc950091. 
  19. ^ „The Wild Birds' Protection Act 1864 (28 Victoriae 1864 No 11)”. www.nzlii.org. Приступљено 5. 3. 2022. 
  20. ^ Falla, R. A; Sibson, R. B; Turbott, E. G; Power, Elaine (1979). The new guide to the birds of New Zealand and outlying islands (на језику: енглески). Auckland [N.Z.: Collins. ISBN 978-0-00-216928-8. OCLC 6061643. 
  21. ^ Heron, Mei; Reporter, 1News. „'The injuries are horrific' - Kereru dying in big numbers on Wellington highway”. 1 News (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2022. 
  22. ^ admin (10. 4. 2008). „Tūhoe Tuawhenua mātauranga of kererū (Hemiphaga novaseelandiae novaseelandiae) in Te Urewera”. NZES (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2022. 
  23. ^ „Snaring birds - Waipa District Council”. www.waipadc.govt.nz. Приступљено 5. 3. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Новозеландски кереру голуб на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Новозеландски кереру голуб.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новозеландски_кереру_голуб&oldid=27535101”