Пређи на садржај

Осте Ерцег

С Википедије, слободне енциклопедије
Осте Ерцег
Осте Ерцег, фотографија 2013.
Лични подаци
Датум рођења(1947-03-23)23. март 1947. (77 год.)
Место рођењаГорњи Ракани, Нови Град, ФНРЈ
Уметнички рад
Утицаји одСтојан Ћелић, Лазар Дрљача, Ђоко Мазалић
Најважнија дела
Трешња (1980)

Шездесетогодишњакиња (1996)

Свитање у Раканима (1998)

Гароњин рог (2010)

Немирно обзорје (2006)

Супетар на Брачу (1987)

Осте Ерцег (Горњи Ракани, Босански Нови, 23. март 1947) српски је сликар из Босне и Херцеговине.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Свој живот започео је у родним Горњим Раканима где је завршио основну школу, а Гимназију 1966. године у Босанском Новом. Сликарством почиње да се бави 1967. године. Дипломирао је на Вишој текстилно - хемијској школи у Загребу 1972. године. Од 1973. године ради као инжењер бојења у Творници текстила "Трико" у Градишци, а од 1979. године у творници трикотаже и конфекције "Сана" у Босанском Новом. Од 1986. до 1990. године похађа и сликарски курс код професора Академије уметности у Београду Бошка Карановића. 1998. године заједно са Мирком Згоњанином, Данком Дамјановић, Мирјаном Дрљачом и Слободаном Микићем покреће и обнавља Ликовну колонију "Ракани" која је до тад била прекинута у периоду од 10 година. Осте Ерцег је данас ожењен, живи у Новом Граду и отац је две кћерке Јелене и Тање. Поред сликарства којим се бави, Осте је и власник једне златарске радње у Костајници.

Сликарство

[уреди | уреди извор]

Он већ четрдесет година слика само јагодицама прстију. Овај специфичан стил га је довео до спознаје сликарства и уметности на један сасвим други начин, где се уметник стапа са својим делом не само на духовном, већ и на физичком плану. Свака Остина слика је његов лични печат и печат момента и времена у коме је настала. Његово сликарство обедињује у себи принципе изворног експресионизма и фовистичку боју. Већ у раним радовима налазимо оно најбоље из њемачке групе Плави јахач. Он највише слика са јарким бојама, плава боја код Осте представља духовност, жута радост, док црвена симболизује сукобе. Слично Шагаловој уметности и Осте се ослања на оно што памти од предака и често су му радови прожети посебном симболиком. Међутим, не опонаша никога већ има свој специфичан Ерцегов "стил". Кроз његове слике највећим делом је изражена љубав према родном крају, односно родним Раканима, док се један дио односи и на ратна и поратна сећања. Осте сурову стварност живота надограђује сновиђењима лирског испричаног са изузетним експресивним приступом сликарству. То је управо циљани танани прелаз којим не упада у замку дионизијског у слици. По свом унутрашњем диктату Осте у слици "Босански лонац" опомиње да никад не дозволимо да се деси и "Балкански лонац". Осим класичних формата, овај сликар највише слика минијатуре прожете модерним сликарским стиловима које обилују дубоким мислима и мноштвом боја. Осте је у овим сликама показао да као врстан сликар зна да преточи своја осећања на платно, јасно и упечатљиво да би свакога оставио под јаким утиском. Многе Остине слике су широј публици још довољно непознате па ће валоризација његових радова трајати вековима. У својој колекцији поседује 500 слика од којих се преко 100 слика налази расуто од Аустралије до Америке.

Критике

[уреди | уреди извор]

О Ерцеговом сликарском стилу и његовим сликама најбоље описе дали су историчар уметности Данка Дамјановић и академик Енвер Манџић. У свом делу "Сликано пером" Данка Дамјановић пише:

... Без свог сликарског братства, изолован осамљен, ослоњен на оно што памти од предака, Осте Ерцег 1967. године почиње да се бави сликарством. Тај узнемирени сликар своје разлоге налази у свијету око себе и, прије тога, у свом богатом менталном пејзажу, прожетом болећивом осјећајношћу, политичким, моралним и религиозним проблемима. Из слике Осте Ерцега кључа експлозивна емоција, а сликање за умјетника представља акт чишћења и самореализације. Његово дјело трансформише се у општи симбол, знак уписан или пренесен на крст дубоке унутрашње али и тјескобе у свијету уопште. У начину, слика Осте Ерцега обједињује у себи принципе изворног експресионизма и то оне његове ране фазе и фовистичку чисту боју. Такав печат носе већ ране слике овог умјетника.[1]:

У Билтену Босанског културног центра Академик Енвер Манџић о Ерцегу говори:

... Циклус ликовног стваралаштва Осте Ерцега траје већ четрдесет година. Боја и платно су му животно опредјељење по позиву текстилца, инжињера бојања у творници текстила. Виша текстилна хемијска школа омогућила му је да након завршене Гимназије осјети укус и мирис боја, да их дира, мјеша, мази и пази, те да са њима другује у свом професионалном бивању. Технологија припреме боја, наношење на платна, живот са бојама, одвели су га у окриље школе која га је учила како да из себе истисне запретене осјећаке доживљаја природе, људи и ствари. Упоран ученик код великог професора Карановића почиње да ствара свијет слика. Огледа се у портрету, оном класичном облику ликовног стваралаштва које захтјева напор проницања у душу модела кога слика. И управо ту Осте ствара своја најизраженија ликовна дјела у густом утрљаном намазу боја. На исликану плоху уноси линију, слободно повучену, која уцртава граница лика са мјером мајстора који зна свој занат. У сваком лику можемо открити оне дубоке емотивне црте човјека овјековјеченог у духу сликара и модела. Слике пејажа, села, дрвећа и кућа, пламте експресивном изражајношћу. Чиста боја пламти неспутано као да је све у сјају расточене свијетлости која удахњује живот. Пред том силином свијетла људи су се повукли. То је рај у кога треба ући, на кога се треба навикнути и у коме треба уживати. Осте нашем радозналом трагалачком погледу нуди нестварност силином неодољивог. У својој ликовној радозналости Осте ерцег се дотицао и других тема као што су птице, рат и људи. Ништа му није страно у жељи да се изрази на актуелне теме, од тренутног осјећања до спознаје оправданости изнесеног...[2]:

У каталогу изложбе "Сусрет" историчар уметности и професор др сци Синиша Видаковић пише:

... Умјетничка галерија у Новом Граду презентује изложбу "Сусрет" аутора Осте Ерцега. 27 радова у различитом тематском и техничком сижеу представљају један врстан сензибилитет и умјетнички нерв. Игра са бојом, њежна лирика као и доминантна симболика уз ововремену рефлексију, посебан апстрактан доживљај природе и њених мијена. Трансформаија тема старих мајстора и нова представа византијске тематике, покушаји су да се на један нов начин представи већ виђено. Сусрећу се и супростављају фигуративно сликарство са пејзажом и мртвом природом, апстракција са сакралним мотивима и новом визијом свеца те вјечном темом смрти...[3]:

Награде

[уреди | уреди извор]

5. међународна изложба "Мославачке минијатуре", Хрватска, Поповача - Једна од три равноправне награде

Изложбе

[уреди | уреди извор]
Самосталне изложбе
Колективне изложбе

Новински чланци

[уреди | уреди извор]
  • 12. 03. 2000. - Ослобођење, стр 13. Чудновати свијет Осте Ерцега
  • 13. 04. 2000. - Глас српски, стр 14. Крст тјескобе
  • 03. 07. 2000. - Независне, стр 17. Кадија те тужи кадија ти суди
  • 07. 04. 2006. - Глас српски, стр 19. Портрети обојени љубављу
  • 15. 06. 2006. - Ослобођење, стр 24. Слике Осте Ерцега
  • 15. 11. 2009. - Независне, стр 15. Отворена изложба слика Осте Ерцега
  • 16. 11. 2009. - Глас српски, стр 27. Лирско испричано ликовним језиком
  • 13. 01. 2012. - Блиц, стр 28. Необични умјетник Осте Ерцег ствара прстима
  • 12. 02. 1994. - Глас српски, Изложба Осте Ерцега

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • Данка Дамјановић, "Сликано пером", 2006., Осте Ерцег, стр. 153
  • Милан Балабан, "Минута шутње", 2010., Душа у Јагодицама прстију, стр. 44
  • Милан Балабан, "Времеплов наших чуда", 2012., стр. 74
  • Милан Балабан, "Чаршија које више нема", 2010., Скривена сликарева тајна Осте Ерцега, стр. 51
  • Енвер Манџић, "Огледи: ликовне критике, прикази, осврти", 2020., Осте Ерцег, стр. 82
  • Свјетионик: [зборник сабраних умјетничких дјела Групе Култура и супкултура Новљана 2019/2020]; уредници Недим Арнаутивић, Пашић Бодирога Нада, Плавшић Зоран, Плавуљ Харис, Средић Кристина и Ракановић Емил; О Ости Ерцегу, стр. 99
  • Група аутора, "Ко је ко у БиХ 2018-2022.", Биографски лексикон, друго измијењено и допуњено издање у два тома

Галерија

[уреди | уреди извор]

Линкови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Дамјановић, Данка ; Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, 2000, Сликано пером, стр. 153
  2. ^ Манџић, Енвер ; Босански културни центар Тузла, 2006, Билтен поводом поставке слике Осте Ерцега
  3. ^ Видаковић, Синиша ; Каталог изложбе "Сусрет", 7 - 17.2.1994.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Осте_Ерцег&oldid=28722464”