Партија радикалне левице
Партија радикалне левице | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | ПРЛ |
| Председник | Милена Репајић [1] |
| Генерални секретар | Иван Златић [2] |
| Заступник | Иван Златић |
| Оснивач | Јово Бакић (један од оснивача) Иван Златић (један од оснивача) |
| Основана | 7. септембар 2020. |
| Претходник | Социјалдемократска унија |
| Седиште | Сплитска 5/6, Београд  Србија |
| Омладински огранак | Радничка омладина |
| Женски огранак | Форум жена |
| Идеологија | Марксизам, Антифашизам, Антиклерикализам, Антиимперијализам, Демократски социјализам |
| Политичка позиција | левица |
| Национално чланство | Ромска партија (подршка) |
| Европско чланство | Партија европске левице |
| Слоган | За социјалистичко друштво - за Србију по мери радног народа [3] |
| Народна скупштина | 0 / 250 |
| Скупштина АП Војводине | 0 / 120 |
| Скупштина града Београда | 0 / 110 |
| Веб-сајт | |
| https://prl.org.rs/ | |
Партија радикалне левице (ПРЛ) је левичарска политичка странка у Србији која је основана у септембру 2020. као наследница Социјалдемократске уније (СДУ).
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивањe
[уреди | уреди извор]Странка је основана у септембру 2020. године, иако је њено оснивање најављено у новембру 2019. године, а неколико пута је одлагано због техничких потешкоћа, али и идеолошких несугласица унутар чланства у Социјалдемократској унији (СДУ).[4] Међу значајним оснивачима Партије радикалне левице су Иван Златић, политички активиста и последњи лидер СДУ и Јово Бакић, признати социолог и универзитетски професор. На 12. редовном конгресу СДУ, који је имао изборни карактер, странка је усвојила предлоге за свој нови програм и статут, мењајући назив странке у Партија радикалне левице.[5] Дванаести конгрес СДУ представљао је крај процеса обједињавања различитих ванпарламентарних левичарских организација окупљених око Социјалдемократске уније у парламентарну борбу, која је започела на позив СДУ средином 2018. године. Овај процес настављен је заједничким акцијама различитих српских левичарских организација и студентских иницијатива из Београда и Новог Сада, против насилних деложација, као и против изградње мини-хидроелектрана током 2019. и 2020. На Конгресу септембра 2020. изабран је нови састав партијских тела.[6]
Одлазак Јове Бакића
[уреди | уреди извор]Пак, већ у марту 2021. године, део јавности је био изненађен вешћу да је један од оснивача и идеолога партије, Јово Бакић, напустио организацију.[7] Он је то учинио пошто је критикован да у јавности износи ставове који нису у складу са програмом ПРЛ.[7]
Радничка омладина
[уреди | уреди извор]На Дан младости 25.5.2024. млади чланови ПРЛ уз још младих активиста са левице оснивају Радничку омладину. РО себе сматра за прву антикапиталистичку омладинску организацију у Србији од пада реалног социјализма[8]. За председника РО изабран је антиратни активиста и члан ПРЛ Огњен Петровић[9].
Радничка омладина први пут долази у жижу медијске јавности при учешћу у протестима против аустралијске компаније Rio Tinto, где се појавила са транспарентом "Ни грумен руде ЕУ окупатору! Рио Тинто марш из Србије!", подсећајући јавност да је пројекат ископавања литијума у Србији директно спонзорисан од стране Европске уније.[10]
Циљеви и идеологија
[уреди | уреди извор]Партија радикалне левице основана је као политичка иницијатива радника, синдикалиста, незапослених и студената у Србији. Као и претходница, и ПРЛ се сматра моралним и идеолошким наследником историјске левичарске Српске социјалдемократске партије Димитрија Туцовића, као и Југословенског покрета антифашистичког отпора. Нова странка која најављује борбу за изградњу праведног економског система, заштиту људских и радних права и егзистенцијалну сигурност сваког члана друштва, као и стварање социјалистичке и секуларне републике, засноване на једнакости, солидарности, слободама, демократији, интернационализму, антиимперијализам[6], антинационализам и антифашизам[11], у којем ће људи бити важнији од профита, уз загарантовану бесплатну здравствену заштиту и образовање, родну равноправност и мањинска права. ПРЛ је опозиција десничарском популистичком и ауторитарном режиму у Србији који предводи Српска напредна странка која је на власти од 2012.[12]
Чланство у странци одржава сарадњу са другим левичарским организацијама и иницијативама у Србији, као што су Не давимо Београд и Маркс21, као и са неким левичарским странкама из суседних земаља, укључујући Нову левицу и Раднички фронт из Хрватске и Левицу из Словеније, као и са осталим европским странкама левице као што су Европска уједињена левица — Нордијска зелена левица, Прогресивна интернационала и Покрет демократије у Европи 2025. Јаниса Варуфакиса.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Rukovodstvo PRL https://prl.org.rs/rukovodstvo/
- ^ Rukovodstvo PRL https://prl.org.rs/rukovodstvo/
- ^ Програмска начела ПРЛ https://prl.org.rs/programska-nacela/
- ^ Vlaović, Piše: Gojko (2019-12-17). „Partija u kojoj je Jovo Bakić odložila osnivanje”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.
- ^ „SDU postala Partija radikalne levice, izabran novi sastav predsedništva”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.[мртва веза]
- ^ а б „Osnovana Partija radikalne levice”. NOVA portal (на језику: енглески). 2020-09-07. Приступљено 2020-11-23.
- ^ а б N1: "Jovo Bakić napustio Partiju radikalne levice
- ^ „Instagram”. www.instagram.com. Приступљено 2024-07-09.
- ^ Stojecki, Aleksandar (2024-05-28). „Predsednik omladine PRL zadržan i saslušan u policiji - Partija radikalne levice” (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-09.[мртва веза]
- ^ „Ko stoji iza transparenta "Ni grumen rude EU okupatoru! Rio Tinto marš iz Srbije!" i šta mu je namera? - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-09-04. Приступљено 2024-09-05.
- ^ „Deklaracija o antifašizmu PRL”. Partija radikalne levice. 2022-12-18. Приступљено 2024-01-07.
- ^ Čongradin, Piše: Snežana (2020-08-03). „Zlatić: Radikalna levica je suočavanje sa stvarnošću”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-11-23.
- ^ „DEKLARACIJA O REGIONALNOJ SOLIDARNOSTI”. Partija radikalne levice (на језику: енглески). 2020-07-17. Приступљено 2020-11-23.