Пређи на садржај

Периферија Западна Македонија

С Википедије, слободне енциклопедије
Периферија Западна Македонија
грч. Περιφέρεια Δυτικής Μακεδονίας
Положај
Држава Грчка
Админ. центарКожани
Површина9.451 km2
Становништво2011.
 — број ст.283.689
 — густина ст.30,02 ст./km2
ОкрузиГревена
Касторија
Кожани
Флорина
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Периферија Западна Македонија (грч. Περιφέρεια Δυτικής Μακεδονίας / Peripheria Ditikis Makedonias") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на северу земље и обухвата западни део Егејске Македоније. Управно седиште периферије и њен највећи град су Кожани.

Положај и управна подела периферије

[уреди | уреди извор]

Положај: Периферија Западна Македонија граничи се са:

Западна Македонија је једина унутаркопнена периферија Грчке.

Подела: Периферија је подијељена на 4 округа:

  1. Гребен,
  2. Костур,
  3. Кожани,
  4. Лерин.

Даља подела на општине изгледа према таблици:

Географија

[уреди | уреди извор]
Кожани, управно седиште Периферије Западне Македоније
Подела Периферије Западне Македоније на округе и општине
Касторија, историјски градић и важно туристичко одредиште на западу периферије

Западна Македонија је махом планинска област (82% површине), која покрива површину 9.451 km² на северу Грчке. Са запада Западна Македонија је заштићена горостасним планинским венцем Пинда, са истока планином Вермион, а на југу се издиже високи Олимп. У средишњем делу се налази висораван (500-800 м н.в.), „жила куцавица“ покрајине. У северном делу постоји и неколико природних језера, од којих је најпознатије Преспанско, на државној тромеђи са Северном Македонијом и Албанијом.

Клима у Епиру је углавном континентална због знатне надморске висине и удаљености од мора. На планинама она је још оштрија, планинска клима. У складу са и биљни и животињски свет је са средњоевропским одликама. Значајна део покрајине је под шумама, што је значајно за шумама сиромашну Грчку.

Историја

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]

У периферији Западна Македонија живи нешто мање од 300.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је мала (око 30 ст./km², најмање међу грчким префектурама), а последњих година број становника благо опада. Средишњи, нижи делови су много боље насељени од планинских по ободу, који су готово пусти (< 10 ст./km²)

Највећи број становника чине етнички Грци, али има и Влаха на Пиндима и Македонаца на северу (околина Флорине). Последњих деценија значајан део мањина је погрчен.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Са економског становишта Западна Македонија је сиромашна област, са слабом индустријом (индустрија коже). Због оскудних природних услова, земљорадња је отежана. Једина погодност је богатство угљом, па је код града Птолемеде развијено рударство.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]