Пица
Врста јела | пециво |
---|---|
Место порекла | Напуљ |
Регије или држава | Италија |
Део националне кухиње | Италијанска кухиња |
Температура сервирања | топло и хладно |
Главни састојци | тесто, парадајз, разни додаци |
Варијације | врсте пица |
Медији: Пица |
Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу.[1] Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.[2] Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.
Термин пица је први пут забележен у 10. веку у латинском рукопису из јужноиталијанског града Гаета у Лацију, на граници са Кампанијом.[3][4] Рафаеле Еспозито се често сматра оцем модерне пице.[5][6][7][8] Модерна пица је измишљена у Напуљу. Године 2009, напуљска пица је регистрована у Европској унији као гарантовано традиционално специјалитетно јело. Уметност прављења напуљске пице је 2017. године додата на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.[9]
Пица и њене варијанте су међу најпопуларнијим намирницама на свету. Пица се продаје у разним ресторанима, укључујући пицерије (специјализоване за пице), медитеранске ресторане, путем доставе и као улична храна.[10] У Италији се пица која се сервира у формалним околностима, као што је ресторан, представља нераздељена у режњеве и једе се ножем и виљушком.[11][12] У неформалним околностима, она се реже на режњеве који се држе руком при јелу.
У 2017. години, светско тржиште пица је износило 128 милијарди долара, а у САД 44 милијарде долара распоређених на 76.000 пицерија.[13] Све у свему, 13% становништва САД старијег од две године конзумирало је пицу сваког дана.[14]
Историја
[уреди | уреди извор]За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енејиди“ описао колаче или округли хлеб.
Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, пинољи (семе приморског бора, важан састојак медитеранске кухиње и данас), сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.
У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у пећницу да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромаштво становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.
Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.
Припрема
[уреди | уреди извор]Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, воде, соли, шећера и маслиновог уља.[15] Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пармезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.[16]
Врсте
[уреди | уреди извор]- Капричоза — парадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
- Маргерита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље, босиљак,
- Кватро стађони (Четири годишња доба) — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
- Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
- Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
- Фунги (Гљиве) — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
- Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
- Партенопеа — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
- Сорпреза — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.[16]
- Вегетаријана
- Кватро формађи (Четири сира) - по правилу моцарела, горгонзола, пармезан и крем-сир (фонтина, рикота итд.). Може се правити са парадајзом (роса - црвена) или без њега (бјанка - бела).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Пица са јагодама, бананом и кремом од чоколаде
-
Три врсте пица
-
Пица росини
-
Пица са пилетином, моцарелом и спанаћем
-
Пица са кукурузом
-
Крашка пица
-
Пица са нутелом
-
Пица са морским плодовима
-
Хавајска пица
-
Пица са чоколадом и крушком
-
Пица са тестенином и надевом од четири врста сира
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „144843”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ „Pica Margarita (Margherita)”. Pizza-fabrika. Архивирано из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Maiden, Martin. „Linguistic Wonders Series: Pizza is a German(ic) Word”. yourDictionary.com. Архивирано из оригинала 2003-01-15. г.
- ^ Salvatore Riciniello (1987). Codice Diplomatico Gaetano., Vol. I, La Poligrafica
- ^ Arthur Schwartz, (1998). Naples at Table: Cooking in Campania., p. 68. ISBN 9780060182618.
- ^ John Dickie, (2008). Delizia!: The Epic History of the Italians and Their Food. стр. 186..
- ^ Father Giuseppe Orsini, Joseph E. Orsini, (2007). Italian Baking Secrets. стр. 99. .
- ^ „Pizza Margherita: History and Recipe”. ITALY Magazine. 14. 3. 2011. Архивирано из оригинала 7. 2. 2013. г. Приступљено 2022-02-21.
- ^ „Naples' pizza twirling wins Unesco 'intangible' status”. The Guardian (на језику: енглески). London. Agence France-Presse. 2017-12-07. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 2017-12-07. г. Приступљено 2017-12-07.
- ^ Miller, Hanna (2006). „American Pie”. American Heritage. Архивирано из оригинала 3. 2. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2012.
- ^ Naylor, Tony (6. 9. 2019). „How to eat: Neapolitan-style pizza”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 14. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019.
- ^ Godoy, Maria (13. 1. 2014). „Italians To New Yorkers: 'Forkgate' Scandal? Fuhggedaboutit”. The Salt (blog). National Public Radio. Архивирано из оригинала 20. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019.
- ^ Hynum, Rick. „Pizza Power 2017 – A State of the Industry Report”. PMQ Pizza Magazine. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 28. 7. 2017.
- ^ Rhodes, Donna; et al. (фебруар 2014). „Consumption of Pizza” (PDF). Food Surveys Research Group Dietary Data Brief No. 11. USDA. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017.
- ^ „Najbrža pizza”. Recepti. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б Кнежевић, Сандра; Пелапрат Велики Кувар. 2004. ISBN 978-86-7710-049-0. COBISS.SR-ID 117422604
Литература
[уреди | уреди извор]- „The Saveur Ultimate Guide to Pizza”. Saveur. Приступљено 2. 11. 2014.
- Kliman, Todd (5. 9. 2012). „Easy as pie: A Guide to Regional Pizza”. The Washingtonian. Explanation of eight pizza styles: Maryland, Roman, "Gourmet" Wood-fired, Generic boxed, New York, Neapolitan, Chicago, and New Haven.
- Helstosky, Carol (2008). Pizza: A Global History. London: Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-391-8. OCLC 225876066.
- Chudgar, Sonya (22. 3. 2012). „An Expert Guide to World-Class Pizza”. QSR Magazine. Приступљено 16. 10. 2012.
- Raichlen, Steven (2008). The Barbecue! Bible. Workman Publishing. стр. 381—384. ISBN 978-0761149446.
- Delpha, J.; Oringer, K. (2015). Grilled Pizza the Right Way. Macmillan. ISBN 978-1-62414-106-5.
- Law, Barry A (2010). Tamime, A.Y., ур. Technology of Cheesemaking. Wiley-Blackwell. стр. 13—14, 21, 198, 348, 358—381, 383—385, 387, 508. ISBN 9781444323757. Архивирано из оригинала 2. 6. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012.
- Sherkat, F.; Walker, M. „Functionality and consumer acceptance of pizza cheese analogue”. Vol 57, no 2. Dairy Industry Association of Australia. Приступљено 17. 10. 2012.
- Govindasamy-Lucey, S.; et al. (фебруар 2006). „Influence of Condensed Sweet Cream Buttermilk on the Manufacture, Yield, and Functionality of Pizza Cheese”. Journal of Dairy Science. 89 (2): 454—467. PMID 16428615. doi:10.3168/jds.s0022-0302(06)72109-9 .
- „Chr Hansen and Novozymes develop enzyme for producing pizza cheese from whey”. Chemical Business Newsbase. 9. 3. 2009. Приступљено 28. 9. 2012.
- „Better Pizza Cheese Processing”. Prepared Foods. 1. 5. 2012. Архивирано из оригинала 20. 2. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2016 — преко Highbeam.
- „G.C. Hahn & Co.: Supplier Spotlight”. Dairy Foods. 1. 1. 2006. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2012 — преко Highbeam.
- Gunstone, F.D.; et al. (2006). Modifying lipids for use in food. Woodhead. стр. 476. ISBN 978-1855739710. Приступљено 30. 9. 2012.
- Gentilcore, David (2010). Pomodoro!: A History of the Tomato in Italy. Columbia University Press. ISBN 978-02-31152-06-8.
- Barrett, Liz (2014). Pizza: A Slice of American History. Minneapolis: Voyageur Press.
- Dickie, John (2010). Delizia: The Epic History of the Italians and Their Food. New York: Free Press.
- Helstosky, Carol (2008). Pizza: A Global History. London: Berg.
- Mattozzi, Antonio (2015). Inventing the Pizzeria: A History of Pizza Making in Naples. London: Bloomsbury Academic.
- Anderson, Burtan (1994). Treasures of the Italian Table. William Morrow and Company. ISBN 978-0688115579.
- Helstosky, Carol (2008). Pizza: A Global History. London: Reaktion. ISBN 978-1-86189-391-8.
- Nissan, Ephraim; Alinei, Mario (2013). „The Pizza and the Pitta: The Thing and Its Names, Antecedents and Relatives, Ushering Into Globalization”. Ур.: Felecan, Oliviu; Bughesiu, Alina. Onomastics in Contemporary Public Space. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1443852173.