Митрополит дабробосански Николај — разлика између измена

Митрополит дабробосански Николај
Митрополит дабробосански Николај
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Митрополија	Митрополија дабробосанска
Титула	Архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
Седиште	Сарајево
Године службе	од 1992.
Претходник	Владислав
Претходна епархија	Епархија далматинска
Године службе	1978—1992.
Претходник	Стефан
Наследник	Лонгин
Претходна епархија	Епархија аустралијско-новозеландска
Године службе	1973—1978.
Претходник	Лаврентије
Наследник	Василије
Лични подаци
Световно име	Гојко Мрђа
Датум рођења	30. август 1928.
Место рођења	Крња Јела, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. септембар 2015. у 00:06

Николај (световно Гојко Мрђа, Крња Јела код Босанског Петровца, 30. август 1928) је митрополит дабробосански.

Животопис

Рођен је од оца Милана и мајке Милице (девојачко Кубурић). На крштењу је добио име Гојко. Као питомац Српског привредног друштва Привредник на препоруку смољанског пароха одлази 19. децембра 1940. године у Смедеревску Паланку на школовање. Послије ниже гимназије уписује се на Богословију у Призрену 1946. године. Монашки постриг примио је у другом разреду Богословије. На монашењу је добио име Николај. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953, који је завршио у редовном року. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Умјесто одласка у Грчку, Свети архијерејски синод Српске православне цркве га 1957. поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године.

Године 1964. Свети архијерејски синод му повјерава обнављање Богословије у манастиру Крки. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старјешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем 1966. петоразредне Богословије постављен је за њеног ректора.

Епископ

На овој дужности је остао до 1973, када је изабран за аустралијско-новозеландског епископа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тијела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице (то је први православни манастир у историји Новог Зеланда).

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1978. изабрао за епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно вријеме је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то вријеме, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао Далматинском епархијом саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. часопис Истина. Администрирао је обновљеном Бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме насљеднику епископу Хризостому.

Митрополит

На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992., епископ Николај је изабран за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у вријеме избијања рата у Босни и Херцеговини. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967., на отварању Духовне академије. Од власти Републике Српске добија за потребе школе зграде у Фочи. Тако је Духовна академија Светог Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Света Три Јерарха из манастира Крке. Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Светом Петру митрополиту сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од 1997. митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Његовим залагањем покренут је епархијски лист „Дабар”.

Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: „Увод у Свето писмо Новог Завјета”, „Тумачење Јеванђеља по Матеју”, „Тумачење посланице Римљанима”, „Тумачење посланица I и II Коринћанима”, „Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону”, „Тумачење посланице Јеврејима”, „Тумачење Саборних посланица” и „Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету”. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће Богословског факултета у Београду додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 30. јуна 1999. на Богословском факултету у Београду.

За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у Федерацији Босне и Херцеговине, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, као и црквених грађевина у манастиру Добруну. Члан је Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.

Признања

Орден Републике Српске (2012)^[1]
Орден Светог краља Милутина^[2]

Види још

Митрополија дабробосанска

Референце

^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
^ Патријарх Иринеј уручио орден митрополиту Николају (СПЦ, 21. децембар 2014)

Лаврентије (Трифуновић) (као епископ западноевропски и аустралијско-новозеландски)	епископ аустралијско-новозеландски 1973—1978.	Василије (Вадић)
Стефан (Боца)	епископ далматински 1978—1992.	Лонгин (Крчо)
Владислав (Митровић)	митрополит дабробосански 1992.	-

[Српска_обиљежила_20_година_постојања,_Дан_и_крсну_славу_Светог_Стефана-1] „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.

[2] Патријарх Иринеј уручио орден митрополиту Николају (СПЦ, 21. децембар 2014)

[1]

[2]

@@ Ред 47: / Ред 47: @@
 == Митрополит ==
 [[Датотека:ZLATNI ORDEN SOKOLA MITROPOLITU NIKOLAJU -decembar 2008 god - Copy.JPG|мини|Златни орден сокола, доделило му је [[ССД Соко]] 2008. године]]
-На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992, епископ Николај је изабран за [[Митрополија дабробосанска|митрополита дабробосанског]] са сједиштем у [[Сарајево|Сарајеву]]. Епархију је преузео у вријеме избијања [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967, на отварању Духовне академије. Од власти [[Република Српска|Републике Српске]] добија за потребе школе објекте у [[Фоча|Фочи]]. Тако је Духовна академија Светог Василија Острошког почела са радом [[1994]]. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла Богословија Света Три Јерарха из манастира Крке. Послије обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Светом Петру митрополиту сарајевском. Дужност ректора у Богословији врши митрополит Николај. Од [[1997]]. митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији [[Универзитет у Источном Сарајеву|Универзитета у Источном Сарајеву]]. Његовим залагањем покренут је епархијски лист Дабар.
+На редовном засједању Светог архијерејског сабора [[1992]]., епископ Николај је изабран за [[Митрополија дабробосанска|митрополита дабробосанског]] са сједиштем у [[Сарајево|Сарајеву]]. [[Епархија|Епархију]] је преузео у вријеме избијања [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]]. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] из [[1967]]., на отварању Духовне академије. Од власти [[Република Српска|Републике Српске]] добија за потребе школе зграде у [[Фоча|Фочи]]. Тако је [[Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи|Духовна академија Светог Василија Острошког]] почела са радом [[1994]]. године. У Духовној академији митрополит Николај од почетка врши дужност проректора и предаје црквено пјевање. Његовим залагањем у просторијама Академије је смјештена избјегла [[Богословија Света Три Јерарха у манастиру Крка|Богословија Света Три Јерарха]] из [[Манастир Крка|манастира Крке]]. Послије обнављања Богословије у [[Манастир Крка|манастиру Крки]], [[Богословија]] у [[Фоча|Фочи]] је посвећена [[Свети Петар Сарајевски|Светом Петру митрополиту сарајевском]]. Дужност ректора у [[Богословија|Богословији]] врши митрополит Николај. Од [[1997]]. митрополит Николај предаје Свето писмо Новог Завјета у Музичкој академији [[Универзитет у Источном Сарајеву|Универзитета у Источном Сарајеву]]. Његовим залагањем покренут је епархијски лист „[[Дабар (новине)|Дабар]]”.
-Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: Увод у Свето писмо Новог Завјета, Тумачење Јеванђеља по Матеју, Тумачење посланице Римљанима, Тумачење посланица I и II Коринћанима, Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону, Тумачење посланице Јеврејима, Тумачење Саборних посланица и Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета у Београду]] додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена [[30. јун]]а [[1999]]. на Богословском факултету у Београду.
+Поред епархијских обавеза као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је књига: „Увод у Свето писмо Новог Завјета”, „Тумачење Јеванђеља по Матеју”, „Тумачење посланице Римљанима”, „Тумачење посланица I и II Коринћанима”, „Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону”, „Тумачење посланице Јеврејима”, „Тумачење Саборних посланица” и „Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завјету”. Имајући у виду богословско-научни и просвјетни рад митрополита Николаја, Наставно-научно вијеће [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета у Београду]] додијелило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена [[30. јун]]а [[1999]]. на [[Богословски факултет у Београду|Богословском факултету у Београду]].
-За ово вријеме од када се налази на катедри сарајевских митрополита обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]], са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању монашког кадра, као и објеката у [[Манастир Добрун|манастиру Добруну]]. Члан је [[Међурелигијско вијеће Босне и Херцеговине|Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине]].
+За ово вријеме од када се налази на катедри [[Митрополија дабробосанска|сарајевских митрополита]] обновљено је више црква порушених у последњем рату. Подигнут је и један број нових храмова. Реновирана је зграда [[Зграда митрополије у Сарајеву|митрополије у Сарајеву]]. Рукоположио је више свештеника које је поставио на парохије у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]], са жељом да се задржи преостали [[Срби|српски]] живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на занављању [[Монаштво|монашког]] кадра, као и црквених грађевина у [[Манастир Добрун|манастиру Добруну]]. Члан је [[Међурелигијско вијеће Босне и Херцеговине|Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине]].
 == Признања ==