Бајазит II

Бајазит II
Бајазит II
Лични подаци
Датум рођења	(1447-12-03)3. децембар 1447.
Место рођења	Дидимотика, Османско царство
Датум смрти	26. мај 1512.(1512-05-26) (64 год.)
Место смрти	Бујукчекмеџе, Османско царство
Гроб	Бајазитова џамија
Религија	Ислам
Породица
Супружник	Ајше Хатун I, Гулбахар Хатун II, Госпа Ширин
Потомство	Принц Ахмед, Принц Коркут, Селим I
Родитељи	Мехмед II Освајач Мукриме / Емине Гулбахар
Династија	Османска династија
8. Султан Османског царства
Период	1481 — 1512
Претходник	Мехмет II Освајач
Наследник	Селим I

Бајазит II (3.12.1447.-26.5.1512.) био је осми султан османског царства и син султана Мехмеда II Освајача. Он је консолидовао царство и осујетио побуну Сафавида непосредно пре своје абдикације у корист свог старијег сина, Селима I. Евакуисао је многе Јевреје из Шпаније након гранадског указа, те им је пружио уточиште и дозволио да насељавају простор османског царства.

Младост

Бајазит је син султана Мехмеда II и Емине Гулбахар султаније. Његова миљеница била је Гулбахар хатун са којом је имао старијег сина принца Ахмеда и принца, касније султана, Селима I.

Борба за престо

Султан Џем са Хоспиталцима.

Бајазитова највећа брига била је свађа са његовим братом, Џемом, који је силом преузео престо и тражио војну подршку мамелучких бегова. Побеђен од стране Бајазитове војске, Џем је тражио заштиту од витезова Св. Јована на Родосу. Они су предали Џема папи Иноћентију VIII (1484-1492). Папа је желео да искористи Џема како би протерао Османлије из Европе, но његов крсташки рат није уродио плодом, те је Џем до краја живота био затворен у напуљском затвору. Бајазит је плаћао и папи, а и Хоспиталцима да задрже његовог брата у затвору. На крају је наредио да се његов брат отрује.

Владавина

Султан Бајазит II (1481-1512)

Бајазит II је наследио престо 1481. године. Као и његов отац, Бајазит је био покровитељ западне и источне културе. Он је уложио велики труд у сређивање унутрашње политике, што његови претходници ниси радили, те је тиме добио надимак ,, Праведни". Бајазит је водио неколико војних похода против Венеције, у жељи да освоји Мореју, дефинишући је као кључ напретка османске морнарице у источном Средоземљу. Последњи од тих ратова завршио се 1503. када је у Бајазитове руке пао читав Пелопонез. Побуне на истоку, попут побуне кизилбаша, осујетиле су Бајазитову владавину и често су биле подржане од стране персијског шаха Исмаила, који је желео да шири шиизам, те тиме наруши ауторитет османске империје. Османски ауторитет у Анадолији био је доведен у питање, а велики везир, Али-паша, страдао је у једној од битака коју су ти немири изазвали.

Имиграција Јевреја и Муслимана

Јула 1492. године тек створена краљевина Шпанија прогонила је своју јеврејску и муслиманску полулацију, што је био део инквизиције. Бајазит II је послао османску морнарицу на челу са адмиралом Кемал реисом како би их евакуисао и довео у османске земље. Издавао је прогласе широм царства како би им се пожелела добродошлица. Омогућио је избеглицама да насељавају територију османског царства и постану његови становници. Исмевао је понашање Фердинанда II од Арагона и Изабеле I од Кастиље. ,, Усуђујете се да називате Фердинанда мудрим владарем", рекао је својим дворанима- ,, њега који је опустошио своју земљу и обогатио моју!" Султан је послао својим гувернерима ферман којим је налагао да не спречавају шпанске избеглице да уђу у земљу, већ да им приреде топлу добродошлицу и буду пријатељски настројени према њима. Претио је смрћу свима онима који би се усудили да лоше третирају Јевреје и оспоравају им улазак у земљу. Он је повећао намете богаташима како би помогао избеглицама.

Муслимани и иберијски Јевреји су дали допринос даљем успону османске империје, тиме што су унели толико свежиш идеја, метода, као и занатство. Прву штампарију у Цариграду отворили су Јевреји 1493. године. Они су под Бајазитом II доживели културни процват.

Наследство

Султан Селим I (1512-1520)

Четрнаестог септембра 1509. године страшан земљотрес је разорио Цариград. Бајазитове последње године на престолу прошле су у борбама за превласт његових синова, Селима I и Ахмеда. Ахмед је, неочекивано, успео да заузме Караман и наставио да маршира ка Цариграду како би приказао своју победу. Плашећи се за своју безбедност, Селим је изазвао побуну у Тракији, али је тамо био поражен од стране Бајазитове војске, те је морао да се повуче на Крим. Бајазит II се плашио да ће га Ахмед убити, те му није дозволио да уђе у престоницу.

Селим се вратио са Крима и, уз помоћ јаничара, присилио оца да абдицира у његову корист. Бајазит се повукао са престола и упутио се ка Дидимотици 25. априла 1512. године. Међутим, умро је на путу у месту Бујукчекмеџе. Неки кажу да је Селим наредио његово убиство. Сахрањен је у својој џамији у Истанбулу.

Породица

Сурпуге

• Нигар Хатун
• Ширин Хатун
• Гулрух Хатун
• Булбул Хатун
• Хуснушах Хатун
• Гулбахар Хатун
• Ферахшад Хатун
• Ајше Хатун I

Мушка деца

• Принц Ахмет
• Принц Коркут
• Селим I
• Принц Махмут
• Принц Мехмет
• Принц Алемшах
• Принц Абдулах
• Принц Шехеншах

Женска деца

• Гевхер Мулук Султанија
• Селчук Султанија
• Хатиџе Султанија
• Ајше Султанија
• Хунди Султанија
• Ајни Шах Султанија
• Фатма Султанија
• Хума Султанија
• Камер Султанија
• Мелиха Султанија

Литература

• Ћоровић, Владимир. Историја Срба. 
• Ћоровић, Владимир. Историја Срба. 
• Ћоровић, Владимир. Историја Срба. 
• Ћоровић, Владимир. Историја Срба.