Ugljena kiselina — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
| Appearance = |
| Appearance = |
||
| Density = 1.0 -{g/cm<sup>3</sup>}- (rastvor) |
| Density = 1.0 -{g/cm<sup>3</sup>}- (rastvor) |
||
| Solubility = postoji samo |
| Solubility = postoji samo u rastvoru |
||
| pKa = 6.352 (-{p''K''<sub>a1</sub>}-) |
| pKa = 6.352 (-{p''K''<sub>a1</sub>}-) |
||
| MeltingPt = n/a |
| MeltingPt = n/a |
||
Верзија на датум 28. фебруар 2017. у 11:55
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
Carbonic acid
| |||
| Drugi nazivi
Rastvor ugljen dioksida; Dihidrogen karbonat; vazdušna kiselina
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.133.015 | ||
| KEGG[1] | |||
| |||
| Svojstva | |||
| H2CO3 | |||
| Molarna masa | 62,03 g/mol | ||
| Gustina | 1,0 g/cm3 (rastvor) | ||
| Tačka topljenja | n/a | ||
| postoji samo u rastvoru | |||
| Kiselost (pKa) | 6.352 (pKa1) | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Ugljena kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom H2CO3 (ili OC(OH)2).[2] Ovo ime se isto tako koristi za rastvore ugljen dioksida u vodi, zato što takvi rastvori sadrže male količine H2CO3, i reakcije teku kao da je glavni molekul H2CO3. Ugljena kiselina formira dve vrste soli: karbonate i bikarbonate. Ona je slaba kiselina.
Hemijska ravnoteža
Kad se ugljen dioksid rastvori u vodi uspostavi se hemijski ekvilibrijum sa ugljenom kiselinom:
- CO2 + H2O ⇌ H2CO3
Reference
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Literatura
- Welch M. J.; Lipton J. F.; Seck J. A. (1969). „Tracer studies with radioactive oxygen-15. Exchange between carbon dioxide and water”. J. Phys. Chem. 73 (335): 3351. doi:10.1021/j100844a033.
- Jolly, W. L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd Edn.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-112651-1.
- Moore M. H.; Khanna R. (1991). „Infrared and Mass Spectral Studies of Proton Irradiated H2O+Co2 Ice: Evidence for Carbonic Acid Ice: Evidence for Carbonic Acid”. Spectrochimica Acta. 47A: 255—262. doi:10.1016/0584-8539(91)80097-3.
- W. Hage K. R. Liedl, Mayer E.; Hallbrucker, A; Mayer, E (1998). „Carbonic Acid in the Gas Phase and Its Astrophysical Relevance”. Science. 279 (5355): 1332—1335. PMID 9478889. doi:10.1126/science.279.5355.1332. Недостаје
|last2=у Authors list (помоћ) - Hage W.; Hallbrucker A.; Mayer E. (1993). „Carbonic Acid: Synthesis by Protonation of Bicarbonate and Ftir Spectroscopic Characterization Via a New Cryogenic Technique”. J. Am. Chem. Soc. 115: 8427—8431. doi:10.1021/ja00071a061.
- Hage W.; Hallbrucker A.; Mayer E. (1995). „A Polymorph of Carbonic Acid and Its Possible Astrophysical Relevance”. J. Chem. Soc. Farad. Trans. 91: 2823—2826. doi:10.1039/ft9959102823.
