Војвођани — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 43: Ред 43:
Датотека:Vojvodina03-sr.png|Мапа [[Српска Војводина|Српске Војводине]] из [[1848]]. године.
Датотека:Vojvodina03-sr.png|Мапа [[Српска Војводина|Српске Војводине]] из [[1848]]. године.
Датотека:Flag of Socialist Autonomous Province of Vojvodina.png|Предлог заставе [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине]] из [[1974]]. године
Датотека:Flag of Socialist Autonomous Province of Vojvodina.png|Предлог заставе [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине]] из [[1974]]. године
Датотека:Vojvodina flag proposed by LSV in the 1990s.svg|Незванична застава Војводине, предлог партије [[ЛСВ]] из 1990-тих
Датотека:Coat of arms of Vojvodina1.png|Грб [[Војводина|Војводине]], предлог радне групе за покрајинске симболе из [[2004]]. године
Датотека:Flag of Vojvodina.png|Застава [[Војводина|Војводине]], предлог радне групе за покрајинске симболе из [[2004]]. године
Датотека:Flag of Vojvodina.png|Застава [[Војводина|Војводине]], предлог радне групе за покрајинске симболе из [[2004]]. године
Датотека:Coat of arms of Vojvodina.svg|Службени [[грб Војводине]].
Датотека:Coat of arms of Vojvodina.svg|Службени [[грб Војводине]].

Верзија на датум 13. новембар 2017. у 04:29

Војвођани
Војвођани

Народна застава Војвођана
са пансловенским бојама

Војвођанска фолклор крпа
Укупна популација
непознат број
Језици
српски,
мађарски,
хрватски,
румунски,
словачки,
украјински итд.
Религија
Српска православна црква,
Римокатоличка црква,
Протестантска црква,
Евангелистичка црква итд.
Сродне етничке групе
Шумадинци, Врањанци, Ужичани, Сремци, Банаћани, Бачвани, Југословени итд.
Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро - Угарској друге половине XIX века

Војвођани (срп. мушкарци: Лале и жене: Сосе; мађ. Raci) су становници Аутономне Покрајине Војводине. Термин представља регионалну ознаку и може се односити на припаднике различитих народа и етничких група које живе на овом подручју.

Идентитет

Већина Војвођана у етничком смислу себе сматра припадницима одређених етничких група и народа - Срба, Мађара, Словака, Румуна, Русина, итд. Мањи део њих се на попису становништва и изјашњава као Војвођани. Овакво изјашњене особа у резултатима пописа сврстане су у категорију регионалне и територијалне припадности, заједно са другим грађанима који су се изјаснили по регионалној, територијалној или локалној припадности (нпр. Шумадинци, Врањанци, Ужичани, Сремци, Банаћани, Бачвани, Југословени итд).

Разлике између Војвођанских Срба и других Срба

Према истраживањима генетичара, антрополога и етнолога, јасно се истичу генетске, етничке и менталитетне разлике, између Срба са подручја данашње АП Војводине; и осталих Срба са подручија некадашњег Турског царства и Крајишких Срба. О чему је опширно писао и Јован Цвијић који је написао:

Северни Срби са подручија некадашње Српске Војводине су културолошки развијенији, политички просвећенији и еманципованији од других Срба са подневља некадашњег Турског царства. Они су први створили Српску културну институцију Матицу Српску

— Јован Цвијић

Географија

Војвођани претежно живе на подручју АП Војводине, тојест на северу Републике Србије, односно у Панонској низији средње Европе и Балканског полуострва. Значајан број особа пореклом са подручја АП Војводине живи и у дијаспори.

Бројност Војвођана

Према попису из 2011. године АП Војводина је имала 1.931.809 становника, претежно Срба (66,76%), а такође и Мађара (13,00%), Словака (2,60%), Хрвата (2,43%), Рома (2,19%), Румуна (1,32%), итд. Одређен број особа пореклом са подручја АП Војводине живи и у другим деловима Србије, као и у разним земљама у дијаспори, првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, САД-у, Канади и Аустралији.

Највећи урбани центри Војводине су Нови Сад, Суботица, Зрењанин и Панчево, а значајан број Војвођана живи и у Београду.

Уочи пописа становништва из 2011. године, у градовима Војводине је једна недефинисана невладина организација постављала билборде који су сугерисали да се грађани на попису изјасне као Војвођани. [1] [2] [3] Према последњем попису становништва у Републици Србији, на подручју целе Србије се 30.771 становника изјаснило по регионалној припадности, [4] [5] [6] [7] од чега их је 28.567 било на подручју АП Војводине. Међутим, нема прецизних податка колико се њих изјаснило као Војвођани.

Језици и религија

Становници Војводине претежно говоре српски језик, а мањим делом и мађарски, хрватски, румунски, словачки, русински, украјински, итд.

По вероисповести су највећим делом православни хришћани, а мањим делом и католици, протестанти, евангелисти, муслимани, итд.

Регионалне подгрупе

Војвођани се у регионалном смислу деле на три велике подгрупе - Бачване, Банаћане и Сремце. У оквиру ових регија постоје и неке мање микрорегије, као што су Шајкашка, Подлужје, Фрушка гора, итд.

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ ″Vojvođanin″ kao nacionalna pripadnost? | Politika | DW.DE | 03.10.2011
  2. ^ I Vojvođani na popisu stanovništva | Srbija | DW.DE | 03.10.2011
  3. ^ Press Online :: Politika :: Vojvođani ili Srbi - pitanje je sad
  4. ^ Koliko ima Vojvođana? - Danas
  5. ^ LSV | RZS da kaže koliko ima Vojvođana
  6. ^ Koliko ima Vojvođana? - Danas
  7. ^ Vojvođane nema ko da izbroji

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војвођани&oldid=15615053”