Паштрик — разлика између измена

Паштрик
Паштрик
Географске карактеристике
Ндм. висина	1989 m
Координате	42° 12′ 38″ С; 20° 31′ 24″ И / 42.210556° С; 20.523333° И 42° 12′ 38″ С; 20° 31′ 24″ И / 42.210556° С; 20.523333° И
Географија
	Паштрик
Државе	Албанија; Србија
Масив	Динарске планине
Група	Шарске планине

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. фебруар 2019. у 16:26

Паштрик (алб. Pashtriku) је планина на граници Србије и Албаније, око 15 km западно од Призрена. Две трећине планине припадају Албанији. Грађена је од палеозојске језгре, покривене мезозојским кречњака. Највиши врх има 1989 m. Претежно је под вегатацијом.

Иван Јастребов је сматрао да је назив планине Паштрик у вези са назвом града Трек. У народу се та планина звала на разне начине и Пастрик и Пострик. Корјен је исти Трик и Трек, као и пос (три) или пош указуј на то да се планина налазила код града Трека. Ако је пос при, пошт, дола чисто арнаутска ријеч, излази да су арнаути дали име овој планини. Јастребов се пита да ли у лексикону старих Дарданаца има ове ријечи и то питање препушта албанолозима. ^[1] Паштровићи, Пештерска висораван... указује на везу ријечи Паштрик и пастир, испаша, јер се у свим тим крајевима била велика стада оваца која пасу траву.

На врху планине Јалич су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен. На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини Паштрик. ^[2] Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на врх Румије.

Референце

^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 423. - 440. Београд: Службени гласник.
^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 436. Београд: Службени гласник.

Овај чланак везан за планине је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

[1] Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 423. - 440. Београд: Службени гласник.

[2] Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 436. Београд: Службени гласник.

[1]

[2]

@@ Ред 26: / Ред 26: @@
 [[Иван Јастребов]] је сматрао да је назив планине Паштрик у вези са назвом града Трек. У народу се та планина звала на разне начине и Пастрик и Пострик. Корјен је исти Трик и Трек, као и пос (три) или пош указуј на то да се планина налазила код града Трека. Ако је пос при, пошт, дола чисто арнаутска ријеч, излази да су арнаути дали име овој планини. Јастребов се пита да ли у лексикону старих Дарданаца има ове ријечи и то питање препушта албанолозима. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 423. - 440. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>  [[Паштровићи]], [[Пештерска висораван]]... указује на везу ријечи Паштрик и '''пастир''', ис'''паш'''а, јер се у свим тим крајевима била велика стада оваца која пасу траву.
+На врху планине [[Јалич]] су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен. На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини [[Паштрик]]. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp.  436. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на [[Црква Свете Тројице на Румији|врх Румије]].
 == Референце ==