Парастос — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м .
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Koljivo from wheat.jpg|мини|Кољиво или панаија (ријечи грчког поријекла), кувана пшеница ]]
[[Датотека:Koljivo from wheat.jpg|мини|Кувана пшеница, кољиво или панаија (речи грчког порекла).]]
'''Парастос или панихида'''<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |title=Парастос или Панихида? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150129002340/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |archive-date=29. 01. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς, παράστασις}}) [[молитва]] је за покојне.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |title=Култ Мртвих |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140326104404/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |archive-date=26. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref>
'''Парастос или панихида'''<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |title=Парастос или Панихида? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150129002340/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |archive-date=29. 01. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς, παράστασις}}) [[молитва]] је за покојне.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |title=Култ Мртвих |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140326104404/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |archive-date=26. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref>


Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка реч која потиче од грчке речи “пас” (πας) - сав, читав, “никс” (νυξ) — ноћ и “адо”певам. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |title=Бдење |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306174304/http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида (панихида је у почетку била свеноћно богослужење, а касније је постала служба за умрле) данас то представља исти појам.
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) - сав, читав, νύχτα (нихта) — ноћ и αδο (адо)оглашавати се. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |title=Бдење |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306174304/http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам.


У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб.
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб.
Ред 10: Ред 10:


Помени за умрле (парастоси)<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2436 |title=Када се врше парастоси? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306175024/http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2436 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.
Помени за умрле (парастоси)<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2436 |title=Када се врше парастоси? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306175024/http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2436 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.
* Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак [[Христос|Христов]] у [[гробље|гробу]], и врши се и у част [[Света Тројица]].
* Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак [[Христос|Христов]] у [[гробље|гробу]], и врши се и у част [[Света Тројица|Свете Тројице]].
* Девети дан - због девет анђелских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
* Девети дан - због девет анђеоских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
* Четрдесети дан - у част [[Спасовдан|Вазнесења Христовог]] у . дан после [[Васкрсење|Васкрсења]]. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.
* Четрдесети дан - у част [[Спасовдан|Вазнесења Христовог]] у 40. дан после [[Васкрсење|Васкрсења]]. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 11. децембар 2019. у 18:07

Кувана пшеница, кољиво или панаија (речи грчког порекла).

Парастос или панихида[1] (грч. παννυχίς, παράστασις) молитва је за покојне.[2]

Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је грчка реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) - сав, читав, νύχτα (нихта) — ноћ и αδο (адо) — оглашавати се. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.[3] Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам.

У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб. Задушнице[4] - (за душу) - дан посвећен умрлима, када се чине молитве и даје милостиња за душе покојника.

Када се врши Парастос?

Помени за умрле (парастоси)[5] се дају у 3. 9. и 40. дан после смрти као и на пола године и годину.

  • Парастос у трећи дан симболише тродневни боравак Христов у гробу, и врши се и у част Свете Тројице.
  • Девети дан - због девет анђеоских чинова, са молитвом да се душа умрлог приброји њиховим чиновима.
  • Четрдесети дан - у част Вазнесења Христовог у 40. дан после Васкрсења. Јер у четрдесети дан после смрти, душа човекова излази пред праведни суд Божији.

Извори

  1. ^ „Парастос или Панихида?”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2015. г. Приступљено 06. 03. 2014. 
  2. ^ „Култ Мртвих”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014. 
  3. ^ „Бдење”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014. 
  4. ^ Задушнице
  5. ^ „Када се врше парастоси?”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.