Тривундан — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 19: | Ред 19: | ||
Сматра се да је овај светац заштитник [[винова лоза|винове лозе]] и [[виноградарство|виноградарства]], па тиме и [[вино|вина]], па га као свог [[патрон]]а славе [[виноградари]] и [[гостионичари]]. |
Сматра се да је овај светац заштитник [[винова лоза|винове лозе]] и [[виноградарство|виноградарства]], па тиме и [[вино|вина]], па га као свог [[патрон]]а славе [[виноградари]] и [[гостионичари]]. |
||
*На Трифундан, [[1835.]] године, на иницијативу драмског писца [[Јоаким Вујић|Јоакима Вујића]] и новчану помоћ кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], у [[Крагујевац|Крагујевцу]] је основан [[Књажевско- |
*На Трифундан, [[1835.]] године, на иницијативу драмског писца [[Јоаким Вујић|Јоакима Вујића]] и новчану помоћ кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], у [[Крагујевац|Крагујевцу]] је основан [[Књажевско-српски театар]], прво позориште у Србији. |
||
==Референце== |
==Референце== |
Верзија на датум 18. април 2009. у 21:58
Тривундан се прославља 14. фебруара (1. фебруара по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Трифуна, на дан његове смрти.
Народни обичаји и симболика
На Тривундан виноградари одлазе у винограде, орезују по коју лозу и заливају вином по неки чокот. Верује се да ће се тако винограду повратити снага после дугог зимског мртвила, па ће лоза моћи да буја у пролеће. [1]
Због обичаја орезивања винове лозе, у источној Србији светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.[2]
Верује се да свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тога дана снег почне да се топи. Народ понегде каже: "Триша заб'о угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе." [3]
Верује се да ће бити кишна и родна година ако на Тривундан падне снег, а ако је ведро – биће сушна. [4]
Хришћански смисао
Православна црква је установила нарочити молитвени чин који се врши на њивама и баштама ако се догоди штета од инсеката, мишева и других пољских штеточина. При овом чину се узме зејтин из кандила Светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград и чита молитву. [5]
Празник Светог Трифуна
Сматра се да је овај светац заштитник винове лозе и виноградарства, па тиме и вина, па га као свог патрона славе виноградари и гостионичари.
- На Трифундан, 1835. године, на иницијативу драмског писца Јоакима Вујића и новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу је основан Књажевско-српски театар, прво позориште у Србији.
Референце
Литература
- Мирјана Кандић: Свети мученик Трифун, Српске славе и обичаји, 13. део, Смедеревска седмица бр. 246, 14.2.2003. [1]
- Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
- Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.